Vučić: Izbori do decembra, vraćam se na mesto premijera
U intervjuu za Financial Times predsednik Srbije prvi put je precizirao rok: parlamentarni izbori do početka decembra, potom predsednički, a on planira povratak na čelo Vlade.
- Vučić je u intervjuu za Financial Times, objavljenom 14. jula u njuzleteru „Big Bang”, najavio parlamentarne izbore do početka decembra.
- Redosled je, kako je rekao, najverovatnije parlamentarni pa predsednički izbori, uz poruku da „nema prostora za drugačije odluke”.
- Posle izbora planira povratak na mesto premijera, funkciju koju je, kako navodi Financial Times, napustio pre deset godina.
- Vlast je pod pritiskom protesta koji traju više od 20 meseci, posle pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024, u kome je poginulo 16 ljudi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za londonski Financial Times da će parlamentarni izbori biti održani do početka decembra i da posle njih planira da se vrati na mesto premijera. Intervju je objavljen 14. jula u njuzleteru tog lista „Big Bang”, u trenutku kada vlast već nedeljama izbegava da imenuje konkretan datum.
Redosled koji je Vučić opisao je jasan. „Najverovatnije ćemo prvo imati parlamentarne izbore, a zatim predsedničke”, naveo je, uz dodatak da će parlamentarni biti održani do početka decembra i da „nema prostora za drugačije odluke”. Time je prvi put pomenut rok koji se može upisati u kalendar, i to strancima pre domaće javnosti.
Ranije je obećao da će sići sa mesta predsednika Republike. Financial Times tu funkciju ocenjuje kao najvećim delom ceremonijalnu, ali sa koje je Vučić vršio znatan uticaj, što je ocena lista, a ne njegova formulacija. U toj razlici leži ceo politički sadržaj najave.
Zašto je povratak u Vladu logičan potez, a ne odlazak?
Ako se prihvati ocena da je predsednička fotelja pretežno protokolarna, onda selidba u kabinet premijera nije korak unazad nego povratak tamo gde su budžet, ministarstva i policija. Stranački vrh dobija izborni ciklus u kome se odlučuje o parlamentarnoj većini, a kandidat za premijera je poznat unapred. Opozicija to i čita kao rokadu: iste ruke, drugi sto.
Kontekst je težak za vlast. Vučić se suočava sa najvećim izazovom u političkoj karijeri posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 2024, u kome je poginulo 16 ljudi. Protesti protiv vlasti traju više od 20 meseci i nisu se ugasili ni preko leta. Opozicija tvrdi da raspisivanje izbora nije ustupak nego ustavna obaveza, pa svaku najavu roka tretira kao priznanje pritiska, ne kao gest dobre volje.
Sa druge strane, iz vlasti se poručuje da je izborni ciklus ionako bio u planu i da datum zavisi od procedure, a ne od ulice. Obe strane, dakle, isti potez proglašavaju svojom pobedom, što je uobičajen ishod kada se politika vodi preko rokova.
Šta znači poruka Briselu
U istom intervjuu Vučić je pozvao Evropsku uniju da odustane od pristupa u kome se kandidati ocenjuju pojedinačno po zaslugama i da Zapadni Balkan primi zajedno. „Šta želite da izgradite? Još čvršće granice između svih?”, pitao je. Predlog stiže u trenutku kada Crna Gora i Albanija vode u pregovorima, a Srbija je kandidat od 2012, uz zastoj koji Financial Times meri sa 13 godina.
Poruka ima dvostruku publiku. Prema Briselu, to je zahtev da se merilo pomeri sa vladavine prava na geopolitiku. Prema domaćoj publici, to je odgovor na prigovor da je proces stao, sa krivicom prebačenom na metodologiju proširenja.
Ostaje jedno pitanje koje najava ne rešava. Datum je izgovoren, ali nije raspisan, a između izjave stranom listu i odluke koja se objavljuje u Službenom glasniku stoji ceo jedan politički mesec. Da li ćete najavu iz Financial Timesa smatrati obavezujućom sve dok se ne pojavi zvanična odluka?
