Studenti prave listu, Vučić u kampanji, opozicija čeka

Uoči najavljenih izbora tri politička aktera našla su se u istom kadru, svaki sa različitim tempom i različitim računom. U kasnim satima 20. jula tim pod nazivom Student zove počeo je sa radom, a njegovi volonteri telefonski pozivaju građane širom Srbije. Poziv je jednostavan, razgovor jedan na jedan, a cilj je da se pokret iz blokada prenese u domove onih koji na protestima nisu bili.

Studenti u blokadi istovremeno pripremaju sopstvenu izbornu listu. U ranijim fazama pominjalo se oko 250 imena na širem spisku, a kao mogući nosilac spominjan je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Konačan sastav liste još nije objavljen, ali sam potez pokazuje da studentski pokret više ne računa samo na ulicu, već i na glasačku kutiju kao instrument pritiska.

Šta svaka strana zapravo radi uoči glasanja?

Aleksandar Vučić je u kampanji bez pauze. Poslednjih dana obišao je Lapovo, Svilajnac i Veliku Planu, a na svakom skupu podržava listu Ujedinjena Srbija koja bi trebalo da okupi biračko telo vlasti. Njegov ritam je permanentan, obilazi i manje sredine, čime šalje poruku da je mobilizacija na terenu započela pre nego što je datum glasanja formalno potvrđen.

Proevropska opozicija je, za sada, najsporija u tom trouglu. Dragan Đilas, Zdravko Ponoš i Marinika Tepić i dalje nisu usaglasili zajednički nastup. Jedan deo opozicionih aktera insistira na tome da se pre izlaska na izbore ispune uslovi koje je ranije preporučila misija ODIHR, dok drugi smatraju da bi odlaganje značilo prepuštanje terena. Ponoš je i ranije ocenio da je Vučićeva pretnja izborima prazna puška, što dodatno usložnjava dogovor o zajedničkoj taktici.

Ko ima inicijativu, a ko reaguje

Ono što ovu fazu čini neobičnom jeste raspored uloga. Vlast nastupa iz pozicije institucionalne prednosti i kontinuirane kampanje. Studenti, koji formalno nisu stranka, prvi put grade paralelnu infrastrukturu, telefonske pozive i listu, čime preuzimaju deo terena koji tradicionalno pripada opoziciji. Klasične opozicione stranke, sa druge strane, ostaju u fazi pregovora o formatu, a svaki dan bez odluke je dan manje za organizovanu kampanju.

Za birače to znači da se ponuda tek formira. Studentski pokret nudi novo lice i drugačiji jezik, vlast nudi prepoznatljivost i mašineriju, a proevropska opozicija još traži zajednički imenilac. Ishod će zavisiti od toga da li će se ova tri toka spojiti, sudariti ili ići paralelno do dana glasanja.

Ako izbori budu raspisani u najavljenom roku, koja od tri strane će do tada uspeti da pretvori trenutnu energiju u organizovanu mrežu na terenu?