Blokade u više gradova Srbije: od Čačka do Zrenjanina
Građani su uveče 15. jula zatvarali raskrsnice u Čačku, Zrenjaninu, Nišu i beogradskim naseljima, dok vlast ponavlja da je većinska Srbija odbacila blokade.
- Blokade i protesti održani su uveče 15. jula u više gradova, među njima Čačak, Zrenjanin, Niš, Novi Beograd i Krnjača.
- U Čačku je blokada kružnog toka u širem centru završena oko 23 časa bez incidenata.
- Zborovi građana sve češće sami preuzimaju zatvaranje raskrsnica u sopstvenim opštinama.
- Iz vlasti ponavljaju da je, kako tvrde, većinska Srbija odbacila blokade.
Blokade raskrsnica i protestne šetnje obeležile su veče 15. jula u više gradova Srbije, od Čačka i Zrenjanina do Niša i pojedinih beogradskih naselja. Okupljanja su vođena lokalno, preko zborova građana, a najveći deo skupova završen je bez incidenata do kasnih večernjih sati.
U Čačku je oko 20 časova nekoliko stotina građana zatvorilo kružni tok u širem centru grada, da bi blokada bila okončana oko 23 časa. U Zrenjaninu je održana protestna šetnja i skup podrške studentu Luki Mihajloviću, dok je u Nišu obeleženo šest meseci od prvog zbora Slobodnog univerziteta. Na Novom Beogradu blokovski zbor najavio je predaju zahteva nadležnima, a u Krnjači je organizovano okupljanje uz gostovanje profesora Jove Bakića.
Zašto zborovi građana sve češće sami zatvaraju raskrsnice?
Obrazac koji se ponavlja mesecima menja se u jednom bitnom detalju. Umesto centralno najavljenih skupova, inicijativu sve češće preuzimaju lokalni zborovi građana, koji sami odlučuju koju raskrsnicu, kada i koliko dugo drže. Time se protest premešta iz jedne tačke u desetine opština istovremeno, a organizacija postaje horizontalna i teže predvidljiva.
Ta promena ima praktičnu i političku posledicu. Praktičnu, jer se saobraćajne blokade odvijaju u kraćim intervalima i najavljeno se raspuštaju, čime se izbegava eskalacija. Političku, jer se odgovornost za skup prenosi na neposredne učesnike, pa je teže celu akciju pripisati jednoj stranci ili jednom imenu. Podrška studentu Luki Mihajloviću u Zrenjaninu i obeležavanje šest meseci Slobodnog univerziteta u Nišu pokazuju da se lokalni povodi i studentska agenda i dalje prepliću.
Šta poručuju vlast i učesnici skupova?
Iz vladajuće koalicije poruka je nepromenjena. Predstavnici vlasti ponavljaju da je, kako tvrde, većinska Srbija odbacila blokade i da one nemaju podršku građana, uz ocenu da zatvaranje raskrsnica pogađa upravo one koji sa protestima nemaju veze. U toj argumentaciji naglasak je na svakodnevnom životu, prohodnosti gradova i ekonomskoj šteti.
Učesnici skupova poručuju suprotno. Za njih je odlazak na raskrsnicu u sopstvenoj opštini način da se pokaže da nezadovoljstvo nije ograničeno na Beograd i nekoliko velikih centara. Broj gradova u kojima su se okupljanja odvijala 15. jula, od Čačka do Zrenjanina, deo demonstranata čita kao dokaz da je pokret raširen, dok ga vlast tumači kao znak da su skupovi mali i rascepkani.
Između te dve slike stoji jedno merljivo pitanje. Blokade se sada vode u sve više opština, ali u kraćim intervalima i bez incidenata, pa ostaje otvoreno da li je to znak da pokret jača ili da traži novi oblik posle meseci na ulici. Kako vi vidite večernje zatvaranje raskrsnica u vašem gradu, kao rast pritiska ili kao njegovo istrošenje?
