Ustavne izmene u Crnoj Gori: srpski ostaje bez statusa
Vlada Milojka Spajića i blok Andrije Mandića dogovorili paket ustavnih amandmana koji ubrzava evropski put, ali srpski jezik, po popisu najrasprostranjeniji, ostaje samo u službenoj upotrebi.
- Vlada premijera Milojka Spajića i blok Andrije Mandića postigli su politički dogovor o paketu ustavnih amandmana, ali za usvajanje i dalje nedostaje najmanje sedam opozicionih glasova do dvotrećinske većine.
- Skupština Crne Gore utvrdila je Nacrt ustavnih amandmana koji se tiče pravosuđa i evropske agende, pre svega Poglavlja 23.
- Po popisu iz 2023, srpskim jezikom govori 43,18 odsto građana, crnogorskim oko 34,5 odsto, dok crnogorski ostaje jedini službeni jezik.
- Za promenu odredbi o jeziku i simbolima potreban je referendum uz podršku tri petine upisanih birača, jedan od najstrožih pragova u Evropi.
Podgorica se, posle više meseci zastoja, približila ustavnoj reformi koju Brisel traži kao uslov za napredak u pregovorima. Vlada premijera Milojka Spajića i blok Andrije Mandića postigli su politički dogovor o paketu ustavnih amandmana, a Skupština Crne Gore utvrdila je Nacrt tih amandmana. Paket se pre svega tiče pravosuđa i evropske agende, odnosno Poglavlja 23, koje se odnosi na vladavinu prava.
Dogovor, međutim, ne dira jedno od najosetljivijih pitanja crnogorske politike. Srpski jezik, kojim po popisu iz 2023. godine govori najveći deo građana, ostaje bez statusa službenog. Po Ustavu iz 2007. godine, crnogorski je i dalje jedini službeni jezik, dok srpski ima status jezika u službenoj upotrebi.
Brojke iz poslednjeg popisa daju političku težinu ovom pitanju. Srpskim jezikom se služi 43,18 odsto građana, dok crnogorski navodi oko 34,5 odsto stanovnika. Reč je, dakle, o jeziku koji beleži najveći broj govornika, ali koji u ustavnoj hijerarhiji ostaje u drugom planu.
Za usvajanje amandmana potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu. Po našim saznanjima, vladajućoj strukturi i Mandićevom bloku i dalje nedostaje najmanje sedam opozicionih glasova da bi taj prag bio dostignut. Bivši predsednik Milo Đukanović i deo opozicije okupljen oko njega nisu deo ovog dogovora, čime pitanje kvalifikovane većine ostaje otvoreno.
Šta paket menja, a šta ostaje netaknuto
Težište nacrta je na pravosuđu. Izmene treba da olakšaju izbor nosilaca pravosudnih funkcija i deblokiraju institucije koje su godinama radile sa nepopunjenim sastavom, što je Evropska komisija više puta navodila kao prepreku. Upravo je taj deo reforme presudan za zatvaranje Poglavlja 23 i za dinamiku kojom Crna Gora želi da okonča pristupne pregovore.
Odredbe o jeziku, simbolima i drugim elementima nacionalnog identiteta ostaju izvan ovog paketa. Njihova promena podleže posebnom, znatno strožem postupku. Ustav propisuje da se takve izmene ne mogu izglasati samo u Skupštini, već zahtevaju i referendum, na kome je potrebna podrška tri petine upisanih birača. To je jedan od najviših pragova ove vrste u Evropi i praktično onemogućava brzu promenu statusa jezika.
Zašto srpski jezik ostaje bez službenog statusa?
Odgovor je istovremeno pravni i politički. Pravno, jezik spada u ustavnu materiju zaštićenu najtežim mehanizmom izmene, pa nijedan aktuelni dogovor ne može zaobići referendumski prag. Politički, uvođenje srpskog kao službenog jezika ostaje linija podele koja bi razbila svaku parlamentarnu većinu okupljenu oko evropskih tema.
Deo srpskih predstavnika u Crnoj Gori već je poručio da glasovi za ustavne izmene ne smeju biti odvojeni od pitanja jezika. Sa druge strane, prozapadni deo vlasti i opozicija koja baštini Đukanovićevo nasleđe upozoravaju da bi svako otvaranje identitetskih tema usporilo evropski put i vratilo zemlju u periode blokada.
Crna Gora tako ulazi u fazu u kojoj se ubrzanje ka Briselu i status najbrojnijeg jezika kreću po odvojenim kolosecima. Da li će evropska agenda i pitanje srpskog jezika ostati razdvojeni do kraja pregovora, ili će prag od tri petine birača jednog dana biti stavljen na proveru?
