Crna Gora izglasala nacrt ustavnih izmena, srpski ostao van

Skupština Crne Gore utvrdila je u Podgorici nacrt ustavnih amandmana XVII-XXI, čime je pravosudna reforma ušla u odlučujuću fazu. Za nacrt je glasalo 70 poslanika, dok su dvoje iz Demokratske narodne partije bili protiv. Amandmani se tiču načina izbora i sastava Sudskog i Tužilačkog saveta, kao i ustavnog statusa Centralne banke.

Predlog su podržali premijer Milojko Spajić, predsednik Skupštine Andrija Mandić (Nova srpska demokratija) i Demokratska partija socijalista. Uprkos širokoj većini u sali, iz teksta je izostalo pitanje koje već godinama opterećuje crnogorsku politiku: status srpskog jezika, kojim se, prema popisu iz 2023, služi oko 43,5 odsto građana i koji je time najzastupljeniji u zemlji.

Zašto je izostanak srpskog jezika izazvao raskol?

Odgovor leži u strukturi vladajuće koalicije. Demokratska narodna partija Milana Kneževića jedina je glasala protiv nacrta i potom napustila vladajuću većinu. Kao razlog naveli su ne samo izostanak srpskog jezika, već i pitanja trobojke i dvojnog državljanstva, koja po njihovom mišljenju ostaju nerešena.

Knežević je u skupštinskoj raspravi poručio da bez ustavnog priznanja srpskog jezika neće pristati na, kako je rekao, lažno pomirenje. Za jedan deo Srba u Crnoj Gori, koji čine značajan udeo biračkog tela, reforma pravosuđa bez rešenog jezičkog pitanja deluje kao izbor prioriteta u kojem su njihovi zahtevi ponovo ostavljeni po strani. Odlazak DNP iz većine sužava manevarski prostor vlasti u trenutku kada joj je potreban svaki glas.

Podgorica, sa druge strane, ceo paket predstavlja kao korak ka Evropskoj uniji. Amandmani su deo usklađivanja sa standardima za Poglavlje 23, koje pokriva pravosuđe i osnovna prava i smatra se jednim od najzahtevnijih u pregovorima. Poruka vlasti je jasna: reforma sudstva ne sme da čeka na politički osetljive teme koje mogu da blokiraju ceo proces.

Šta sledi do jeseni

Utvrđivanje nacrta nije kraj postupka, već njegova sredina. Sledi javna rasprava koja traje 30 dana, tokom koje se očekuje pritisak i vlasti i opozicije da tekst dobije oblik po njihovoj meri. Završno glasanje zakazano je nakon toga, najkasnije do 4. septembra.

Ključna prepreka je matematika. Za konačno usvajanje amandmana potrebna je dvotrećinska većina, odnosno najmanje 54 poslanika u parlamentu od 81 mesta. Sa 70 glasova za nacrt vlast je iznad tog praga, ali odlazak DNP i tri decenije sporova oko nacionalnih pitanja pokazuju da se raspoloženje može promeniti pre finala. Deo poslanika koji je sada podržao nacrt uslovljava konačnu podršku ustupcima u drugim tačkama.

Srpski jezik ostaje u zoni u kojoj je i pre glasanja: prisutan u svakodnevnom životu većine, ali bez ustavne potvrde koju njegovi govornici traže. Da li će Podgorica uspeti da uskladi ulazak u Evropsku uniju sa zahtevima najbrojnije jezičke zajednice, ili će reforma pravosuđa i pitanje srpskog jezika ostati na dva odvojena koloseka?