Nepoverenje Macutu: opozicija najavljuje vanredne izbore
Uoči sednice o nepoverenju Vladi Đure Macuta zakazane za 27. jul, opozicija najavljuje da će otvoriti sva pitanja koja vlast izbegava, dok iz vlasti poručuju da su spremni i za vanredne izbore.
- Sednica Narodne skupštine o nepoverenju Vladi Đure Macuta zakazana je za ponedeljak, 27. jul 2026.
- Opozicija, kroz Narodni pokret Srbije i Aleksandra Ivanovića, najavljuje da će otvoriti sva pitanja koja vlast izbegava i da glasanje otvara put ka izborima.
- Iz vlasti poručuju da preferiraju redovan izborni ciklus, ali da su spremni i za vanredne izbore ako bude potrebno.
- Pravni tumači spore tajming: dok je zahtev za nepoverenje na snazi, sporno je kada izbori uopšte mogu da budu raspisani.
Narodna skupština Srbije u ponedeljak, 27. jula, raspravlja o nepoverenju Vladi premijera Đure Macuta. Sednicu je iznudila opozicija, koja najavljuje da glasanje neće iskoristiti samo kao formalni čin, već kao priliku da pred javnošću otvori teme koje vlast, po njihovom tumačenju, mesecima zaobilazi. Ishod je unapred izvestan u brojkama, ali politički smisao rasprave leži u onome što će biti izgovoreno, a ne samo u tome kako će se glasati.
Aleksandar Ivanović iz Narodnog pokreta Srbije naveo je da će opozicija na sednici otvoriti pitanja koja vlast izbegava i da samo glasanje otvara put ka izborima i mogućem raspuštanju Skupštine. U toj logici, zahtev za nepoverenje nije cilj po sebi, nego poluga: instrument kojim se vlast primorava da izađe za govornicu i odgovara na optužbe koje bi u redovnom radu parlamenta mogla da ignoriše.
Šta vlast, a šta opozicija očekuje od sednice
Iz vlasti poručuju da su na terenu spremni. Poruka koja stiže iz vladajuće koalicije jeste da bi im redovan izborni ciklus više odgovarao, ali da ne beže ni od vanrednih izbora ako do njih dođe. Predsednik Aleksandar Vučić i ranije je poručivao da će izbori “veoma brzo” biti raspisani, čime je unapred amortizovao efekat opozicionog poteza: ako je vlast ta koja najavljuje izlazak pred birače, onda joj sednica o nepoverenju teško može naneti političku štetu.
Opozicija, sa druge strane, računa da joj je i sam prostor za govor dobitak. U parlamentu u kojem vlast ima udobnu većinu, glasanje o nepoverenju retko menja sastav vlade, ali televizijski prenos rasprave dopire do publike koju opozicione poruke inače teško stižu. Otud i najava da će “sva pitanja” biti na stolu, od tema vezanih za funkcionisanje institucija do onih koje se tiču poverenja u izborni proces.
Ta asimetrija, gde jedna strana broji glasove a druga meri minute pred kamerama, obeležiće ton cele sednice. Vlast nastupa iz pozicije sigurne većine, opozicija iz pozicije onoga ko nema šta da izgubi.
Može li vlada da raspiše izbore dok traje zahtev za nepoverenje?
Upravo tu ulazi pravni spor koji sednici daje težinu veću od dnevne politike. Ustavni tumač Đorđević upozorava da vlada ne može da raspiše izbore dok je zahtev za nepoverenje na snazi, što otvara pitanje redosleda poteza. Ako je tako, onda najava vanrednih izbora i aktivan zahtev za nepoverenje ne mogu da teku paralelno bez sporenja o tome šta ima prednost.
Reč je o ustavnoj materiji koja nije samo akademska. Od odgovora zavisi ko drži inicijativu: ako vlast mora prvo da sačeka ishod glasanja o nepoverenju, onda opozicija kontroliše tajming makar nakratko. Ako vlast može da najavi i raspiše izbore mimo tog postupka, onda je sednica o nepoverenju svedena na simbolički čin. Različiti pravnici tu povlače različite granice, i baš to razmimoilaženje biće predmet rasprave kada poslanici dođu za govornicu.
Za birače ostaje jednostavnije, ali ne i manje važno pitanje: da li je pred nama sednica koja će nešto promeniti ili predstava čiji je rezultat poznat pre nego što je počela? Odgovor ćemo dobiti već u ponedeljak, a šta vi očekujete, ozbiljnu raspravu o odgovornosti vlasti ili uvod u kampanju za izbore koji su, čini se, ionako na pomolu?
