Aleksić: vlast bi posle sednice mogla da raspiše izbore

Opozicioni poslanici Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije), Danijela Nestorović (Ekološki ustanak) i Radomir Lazović (Zeleno-levi front) izjavili su da do sada nisu dobili zvaničnu potvrdu o tome da će sednica Narodne skupštine o nepoverenju Vladi biti održana ove nedelje. Termin koji se pominje u javnosti je 27. jul, ali, kako navode, poziv sa dnevnim redom im nije uručen.

Aleksić je otišao korak dalje. Predsednik Narodnog pokreta Srbije ocenio je da vlast planira izlazak na to glasanje sa jasnim ciljem, da posle njega raspiše vanredne parlamentarne izbore, i to pod uslovima koje sama određuje. Po njegovim rečima, ceo potez deo je pripreme terena za izbornu trku, a ne iskren pokušaj da se pred poslanicima odmeri poverenje u kabinet.

Zahtev koji stoji od februara

Zahtev za sednicu o nepoverenju Vladi opozicija je podnela još u februaru. Od tada je, tvrde poslanici, procedura mirovala, a sada se, bez formalnog obaveštenja, u kuloarima pojavljuje mogući datum. Za opoziciju sam redosled poteza nije tehnička sitnica, nego suština spora.

Razlog je pravne prirode. Dok je zahtev za glasanje o nepoverenju aktivan, Vlada ne može da traži raspuštanje Narodne skupštine. Prepreka se uklanja na dva načina, tako što premijer podnese ostavku ili tako što se o nepoverenju najpre glasa. Zato opozicija u iznenadnom zakazivanju sednice vidi mehanizam kojim se otvara put ka vanrednim izborima, a ne kraj jedne procedure koja je mesecima stajala u fioci.

Nestorović i Lazović ponovili su isti prigovor. Ako se sednica zaista održava za nekoliko dana, poslanici koji su je tražili morali bi da o tome budu obavešteni zvanično, a ne iz medija. Odsustvo poziva, poručuju, samo pojačava sumnju da se raspored pravi prema kalendaru vlasti, a ne prema parlamentarnoj proceduri.

Šta pravni okvir zaista dozvoljava?

Ustav i poslovnik raspuštanje parlamenta vezuju za nekoliko jasno određenih situacija, među kojima su ostavka premijera, neizbor nove vlade u propisanom roku i izglasavanje nepoverenja. Ni u jednoj od njih odluka nije prepuštena samo trenutnoj proceni izvršne vlasti. Upravo zato je pitanje ko kada pokreće koji korak toliko osetljivo.

Glasanje o nepoverenju u ovom sazivu ima ograničen praktični domet, jer vladajuća većina i dalje drži komotnu prednost u klupama. Simbolički značaj je, međutim, drugačiji. Ako bi sednica prošla, a potom usledilo raspisivanje izbora, opozicija bi tvrdila da je glasanje poslužilo kao paravan za potez koji je odavno isplaniran. Vlast na te ocene za sada nije javno odgovorila, pa ostaje otvoreno pitanje da li će termin sednice biti i formalno potvrđen.

Za birače je poruka jednostavnija nego što deluje. Ako vanredni izbori zaista slede, način na koji je do njih došlo pokazaće koliko se ozbiljno shvata parlamentarna procedura. Mislite li da bi glasanje o nepoverenju trebalo da prethodi svakom raspisivanju vanrednih izbora, ili je reč o potezu koji vlast ionako drži u svojim rukama?