Vučić za Veltvohe: Najgore tek dolazi, svi se spremaju za rat

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u intervjuu švajcarskom nedeljniku Veltvohe, objavljenom 24. jula, da najgore u globalnom sukobu tek dolazi i da se, kako je naveo, svi pripremaju za rat. Razgovor je vođen u trenutku kada Beograd trpi rastući pritisak da uskladi spoljnu politiku sa Evropskom unijom, a predsednik je tu priliku iskoristio da ponovi da Srbija ostaje na kursu vojne neutralnosti.

U središtu intervjua je sumorna prognoza toka rata u Ukrajini. Vučić je precizirao da očekuje da Rusija pojača svoje napore krajem septembra i početkom novembra, uz obrazloženje da u ovakvom sukobu na kraju neko mora da pobedi. Predsednik je ocenio da zapadni lideri potcenjuju Rusiju i da retorika eskalacije neće naterati Moskvu na predaju, već, po njegovom čitanju, može da proizvede suprotan efekat.

Zašto Beograd nije potpisao zaključke o Ukrajini?

Vučić je objasnio da Srbija nije potpisala zaključke sa konferencije o Ukrajini zbog tačke 11, koja se odnosi na formiranje specijalnog suda protiv Rusije. Prema njegovim rečima, potpis na takav dokument bio bi u neskladu sa dosadašnjom pozicijom Beograda, koji izbegava korake koje bi Moskva čitala kao pridruživanje sankcionoj i pravnoj kampanji protiv nje.

Posledice te odluke, kako je predsednik naveo, već su vidljive. Zbog izostanka potpisa, Evropska unija je, po njegovom tumačenju, blokirala otvaranje novih pregovaračkih klastera na putu Srbije ka članstvu. Time se ponovo otvara stara dilema srpske spoljne politike: koliko se dugo može istovremeno održavati kandidatura za EU i odbijanje da se u potpunosti prati zajednička spoljna i bezbednosna politika Unije.

Predsednik je poručio da Srbija tu cenu prihvata. Vojnu neutralnost opisao je kao principijelnu, a ne taktičku poziciju, i naglasio da zemlja ostaje pri njoj uprkos ekonomskim posledicama koje takav kurs nosi. U praktičnom smislu, to znači da Beograd nastavlja da odbija uvođenje sankcija Rusiji, ali i da insistira na tome da nije na strani nijednog od aktera u ratu.

Neutralnost pod sve većim pritiskom

Ovaj intervju stiže u trenutku kada je manevarski prostor za srpsku spoljnu politiku sve uži. Sa jedne strane stoji obaveza usklađivanja sa Briselom, koja se meri i brzinom otvaranja klastera. Sa druge strane su energetska i politička veza sa Moskvom i unutrašnja javnost osetljiva na svako pomeranje ka sankcijama. Predsednikova poruka iz Veltvohea je pokušaj da se obe publike, i domaća i međunarodna, adresiraju istovremeno.

Vučićeva prognoza o eskalaciji posle septembra svesno pomera fokus sa unutrašnjih tema na širu, geopolitičku ravan. Umesto rasprave o klasterima i uslovima Brisela, u prvi plan dolazi slika sveta koji se, po njegovim rečima, priprema za veći sukob, a Srbija se u toj slici predstavlja kao ostrvo neutralnosti koje odbija da bira stranu.

Opozicija godinama tvrdi da je takva neutralnost neodrživa i da odlaganje jasnog opredeljenja košta zemlju kredibiliteta na evropskom putu. Vlast, s druge strane, insistira da je upravo balansiranje ono što Srbiji čuva i pregovaračku poziciju i mir. Konferencija o proširenju i dinamika otvaranja klastera na jesen pokazaće koja strana je tačnije procenila cenu ovog kursa.

Da li Srbija može da izdrži vojnu neutralnost i cenu blokiranih klastera, ili će pritisak posle septembra naterati Beograd da se jasnije opredeli?