Beograd traži da EU preispita pravosuđe na Kosovu

Generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović oštro je osudio rušenja srpskih objekata na Gazivodama, na severu Kosova i Metohije, ocenivši ih kao nastavak pritiska na srpsku zajednicu u pokrajini. Uz osudu, srpski zvaničnici zatražili su od Evropske unije da preispita funkcionisanje pravosuđa na Kosovu, tvrdeći da institucije u Prištini srpsku imovinu tretiraju po pravilima koja se ne primenjuju jednako na sve.

Odalović je rušenja opisao kao udar na srpsku baštinu, poručivši da se time nastavlja politika istiskivanja Srba iz sredine u kojoj vekovima žive. Poruka je došla u trenutku kada je akumulacija na reci Ibar, jedan od najvažnijih vodnih resursa na severu pokrajine, ponovo u središtu spora između Beograda i Prištine oko toga ko upravlja infrastrukturom i imovinom na tom području.

Šta Beograd zamera pravosuđu u Prištini

Suština srpskog prigovora nije u pojedinačnoj odluci, nego u obrascu. Beograd tvrdi da se odluke o rušenju donose i sprovode bez ravnopravnog položaja srpske strane pred sudovima i upravnim organima, i da se srpski vlasnici objekata nalaze u položaju u kojem im je teško da odbrane imovinu redovnim pravnim sredstvima. Zahtev upućen Evropskoj uniji ide upravo u tom pravcu, da se proveri kako sistem funkcioniše u praksi, a ne samo na papiru.

Sa druge strane, Priština svoje poteze redovno pravda pozivanjem na zakonitost i na nadležnost sopstvenih institucija nad celom teritorijom. Taj sudar dve pravne logike, srpske i prištinske, prati dijalog Beograda i Prištine od početka, i Gazivode su danas njegov najkonkretniji izraz jer je reč o resursu koji ima i simboličnu i sasvim praktičnu, ekonomsku težinu.

Za srpsku zajednicu na severu poruka je nedvosmislena. Svako rušenje objekta doživljava se kao signal da ostanak nije zagarantovan, a upravo je opstanak ljudi na terenu ono što Beograd u svakom obraćanju stavlja u prvi plan. Odalovićeva reakcija tu se uklapa u širi obrazac srpske politike prema pokrajini, u kojoj se svaki takav potez tumači kao deo pritiska, a ne kao izolovan upravni akt.

Zašto je Gazivode više od jednog jezera

Gazivode nisu obična akumulacija. Voda iz tog sistema koristi se za snabdevanje, navodnjavanje i hlađenje energetskih kapaciteta, pa kontrola nad branom i priobalnim pojasom nosi težinu koja daleko prevazilazi lokalni imovinski spor. Ko upravlja Gazivodama, upravlja i delom energetske i vodne sigurnosti čitavog regiona, i zato se svaki potez na tom području pažljivo meri i u Beogradu i u Prištini.

Zbog toga je i obraćanje Evropskoj uniji više od diplomatskog gesta. Beograd traži da spoljni akter koji vodi dijalog oceni da li se pravni sistem u pokrajini primenjuje jednako prema svima, jer bez tog poverenja teško da se otvara prostor za bilo kakav dogovor o spornoj imovini. Opozicija u Srbiji, sa svoje strane, već duže vreme upozorava da izjave i osude bez konkretnog rezultata na terenu ostaju samo reči, i da se odnos snaga na severu ne menja saopštenjima.

Ostaje pitanje koje se ne može zaobići. Da li će zahtev da Evropska unija preispita rad pravosuđa u Prištini doneti stvarnu proveru na terenu, ili će Gazivode ostati još jedna tačka spora na koju se Beograd i Priština vraćaju bez pomaka?