Poslanici pitali kako je Paunović vodila apoteku koje nema

Poslanička pitanja u Skupštini Srbije 28. jula pretvorila su se u tri odvojene teme koje su se otvorile jedna za drugom, tokom nastavka sednice o nepoverenju Vladi. Redom: direktorsko mesto ministarke Snežane Paunović u ustanovi koje formalno nema, širenje rudarskih operacija kompanije Ziđin kod Bora i Zaječara, i pitanje zašto strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama počinje tek sada. Sva tri pitanja ostala su bez konkretnog odgovora.

Verica Milanović iz SRCE pitala je kako je moguće da je Paunović navodno bila na direktorskoj poziciji u apotekarskoj ustanovi u Peći od 2014. do 2025. godine, ako je ta ustanova zatvorena 2021. Pitanje nije o iznosu nego o instituciji: kako u sistemu jedne države pravno mesto može da postoji četiri godine posle nestanka same ustanove, i ko je te godine potpisivao papire.

Kako jedno radno mesto preživi ustanovu

Odgovor na to pitanje nije politička ocena nego administrativni trag. Ustanova koja je zatvorena prestaje da bude poslodavac, a rešenje o imenovanju direktora prestaje da ima predmet. Ako je pozicija ipak bila evidentirana i posle zatvaranja, negde je morao da postoji akt koji je to omogućio, i negde postoji organ koji ga nije stavio van snage. To je proverljivo, i upravo zato je pitanje bilo neprijatno.

U kuloarima se ova tema već nedeljama vezuje za širu raspravu o poverenju u Vladu, jer se ne tiče jedne odluke nego dužine trajanja jednog stanja. Za opoziciju je to argument o sistemu koji ne evidentira sopstvene promene. Za vlast je to, po dosadašnjem obrascu odgovaranja, tehničko pitanje koje pripada nadležnim službama, a ne skupštinskoj sali.

Dragan Jonić iz Ekološkog ustanka pomerio je raspravu na Bor i Zaječar. Pitao je ministarku Saru Pavkov o širenju rudarskih operacija na tom području i naveo da građani nemaju jasne informacije o planovima gradnje, o tačnim lokacijama i o preseljenju stanovništva. Reč je o tri različite stvari, a svaka od njih ima svoje dokumente: prostorni plan, studiju uticaja na životnu sredinu i postupak eksproprijacije. Kada nijedan od ta tri koraka nije javno predstavljen, građanin se o sopstvenom mestu stanovanja obaveštava iz medija.

Zašto strateški dijalog počinje tek sada

Đorđe Stanković iz NPS postavio je pitanje ministru spoljnih poslova Marku Đuriću zašto je strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama počeo tek nedavno. Taj potez uporedio je sa kupovinom čestitke posle izbora i pitao da li je prodaja oružja Ukrajini i Izraelu imala za cilj fotografiju sa Donaldom Trampom. Poređenje je oštro, ali pitanje ispod njega je legitimno i lako proverljivo: strateški dijalog je format koji postoji sa velikim brojem država, pa je datum početka podatak koji govori više od bilo koje izjave.

Aleksandar Jovanović Ćuta postavljao je pitanja o kretanju premijera Đure Macuta. Premijer je odgovorio da je reč o pokušaju uticaja na pravosudne organe. Taj odgovor je, u proceduralnom smislu, odbijanje da se na pitanje odgovori sadržinski, i on je sam po sebi politička poruka.

Ono što povezuje sva četiri pitanja nije tema nego tip. Nijedno od njih ne traži stav, sva traže dokument: rešenje o imenovanju, prostorni plan, datum pokretanja dijaloga, evidenciju kretanja. Dan poslaničkih pitanja u kome nijedan od tih dokumenata nije pomenut govori o odnosu izvršne vlasti prema kontrolnoj funkciji parlamenta više nego cela rasprava o nepoverenju.

Da li očekujete da će na ova pitanja stići pisani odgovori, ili će i ona ostati u zapisniku bez nastavka?