Optužnica za nadstrešnicu vodi do kabineta predsednika
Iz sudske dokumentacije u predmetu za urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu izašla je prepiska optužene inženjerke sa saradnicima kabineta predsednika Srbije, od aprila 2018. do decembra 2024.
Optužnica za nadstrešnicu u Novom Sadu podignuta je 4. marta 2025. godine i o njoj se do sada znalo malo više od imena tužioca i broja okrivljenih. Iz sudske dokumentacije sada je izašao deo koji priču pomera na drugu stranu: elektronska prepiska u kojoj se, pored optužene inženjerke, pojavljuju saradnici iz kabineta predsednika Srbije, sa tačnim datumima koji idu od aprila 2018. do decembra 2024. godine.
Optužnicu je potpisao Aleksandar Milošević, tužilac Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Terete se troje ljudi:
- Slobodanka Katanić, saobraćajna inženjerka i pomoćnica direktora u Infrastrukturi železnice Srbije
- Milutin Savović, građevinski inženjer iz firme Trioprojekt
- Biljana Krstić, građevinska inženjerka iz firme SGS
Pravna kvalifikacija obuhvata tri krivična dela: nesavestan rad u službi, zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti. U urušavanju nadstrešnice 1. novembra 2024. poginulo je 16 osoba, a jedna je teško povređena.
Sadržaj prepiske iz spisa opisali su u tekstu od 30. jula 2026. novinari Radara Ognjen Radonjić i Vuk Z. Cvijić. Krug okrivljenih ostaje isti. Ono što se menja jeste šta se sada može tvrditi o tome ko je, i preko koga, pratio posao na pruzi.
Ko se sa kim dopisivao 1. novembra
Prema navodima iz dokumentacije, Katanić je mejl uputila Nataši Vukšić, saradnici predsednika Srbije, istog dana kada se nadstrešnica urušila. Prepiska između njih dve navodi se i za 22. i za 26. novembar 2024. godine, dakle u nedeljama u kojima je javnost tražila odgovor ko je i kada potpisao tehnički prijem.
Vukšić je 6. decembra 2024. poslala mejl sa izveštajem o pruzi Beograd, Subotica. Taj datum je zanimljiv sam po sebi: reč je o periodu kada su nadležna ministarstva već bila u obavezi da tužilaštvu dostave dokumentaciju o rekonstrukciji stanice.
Kako je cena pala za 147 miliona evra
Prepiska se ne završava na 2024. godini, nego seže šest godina unazad. Imre Kern, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, poslao je 13. aprila 2018. mejl tadašnjoj potpredsednici vlade Zorani Mihajlović o sniženju cene od 147 miliona evra na deonici Novi Sad, Subotica, granica.
Četiri dana kasnije, 17. aprila 2018, Ivica Kojić, šef kabineta predsednika, tražio je uporednu analizu cena. Dan posle toga Mihajlović je obaveštena da je kabinet odobrio sniženje. Redosled je, dakle, takav da se odluka o ceni radova na državnom infrastrukturnom projektu formira u komunikaciji koja prolazi kroz kabinet predsednika, telo koje po zakonu nema nadležnost nad javnim nabavkama ni nad železničkom infrastrukturom.
Zašto je rok pomeren na kraj 2024?
Zato što je tako traženo. Predsednik je 13. decembra 2022. tražio raniji završetak radova, do kraja 2024. godine, a konzorcijum je procenio da bi to ubrzanje koštalo dodatnih 65 miliona dolara.
Da je to ubrzanje pravilo probleme na terenu, vidi se iz sledeće stavke: konzorcijum CRIC-CCCC poslao je 9. januara 2023. mejl Kojiću o problemima na projektu. Nije poslao ministarstvu, nije poslao Infrastrukturi železnice Srbije, nego šefu kabineta predsednika. Kojić se u prepisci pominje i 2018. i 2023. godine, što ga u ovom spisu čini stalnom adresom, a ne slučajnim primaocem jednog mejla.
Šta prepiska pravno znači
Za sada, formalno, ne znači ništa po kabinet. Niko iz kabineta predsednika nije optužen u ovom predmetu, a Vukšić i Kojić se u dokumentaciji pojavljuju kao učesnici komunikacije, ne kao okrivljeni. Do pravosnažne presude i za troje optuženih važi pretpostavka nevinosti i oni se terete, a ne osuđuju.
Politički, prepiska otvara pitanje koje se u srpskom javnom životu vuče duže od jednog predmeta: gde prestaje ustavna funkcija predsednika, a gde počinje operativno vođenje poslova koje po Ustavu i zakonima pripada vladi i ministarstvima. Kabinet predsednika nije organ uprave. On nema rešenja koja potpisuje, nema upravni postupak koji vodi i nema odgovornost pred Skupštinom za dinamiku radova na pruzi.
Odbrana optuženih dobija materijal koji joj je od koristi, jer prepiska podupire tezu da odluke o ceni i rokovima nisu nastajale na nivou inženjera iz Trioprojekta i SGS-a. Tužilaštvo, sa druge strane, ostaje pri optužnici koju je podiglo pre skoro godinu i po dana. Sledeći konkretan datum na koji treba gledati nije datum iz spisa nego datum početka glavnog pretresa, jer se tek tamo vidi da li će sadržaj ovih mejlova biti izveden kao dokaz i da li će neko od učesnika prepiske biti pozvan da o njemu govori.
