Vesić negira odgovornost za nadstrešnicu u Novom Sadu

Bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić naveo je pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu da ni on ni njegovo ministarstvo nisu odlučivali o puštanju u rad vestibila krila B Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj je 1. novembra 2024. pala nadstrešnica i u čijem je padu poginulo 16 ljudi.

Vesić je saslušan 22. novembra 2024, tri nedelje posle pada. Sadržaj zapisnika sa tog saslušanja javnost je prvi put videla 11. avgusta 2026, kada su ga, na osnovu kopije potvrđene optužnice dobijene po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, objavili nedeljnik Vreme i novosadski portal 021. Do tada je iz istog predmeta bio poznat samo sadržaj optužnice, bez odbrane okrivljenih.

Šta Vesić tvrdi o odluci da se vestibil otvori

U iskazu je negirao da je vestibil krila B pušten u rad po njegovom nalogu. Naveo je da nijednim aktom ni činom nije učestvovao u donošenju te odluke, da ona nije bila u nadležnosti ministarstva ni ministra i da nijedan propis ne predviđa da ministar o tome odlučuje.

Dinamiku rekonstrukcije stanice, prema njegovim rečima, dogovorili su investitor Infrastruktura železnice Srbije i izvođač, kineski konzorcijum, i radovi su išli po tom dogovoru. Interna primopredaja vestibila krila B završena je 4. jula, a zvanično otvaranje bilo je 5. jula 2024, u prisustvu medija i gradskih i pokrajinskih zvaničnika.

Ceremoniju od tog dana Vesić je opisao kao politički čin bez pravnog dejstva:

„Čin koji se dogodio 05.07.2024. godine nije prouzrokovao nikakvu posledicu, niti je zbog tog čina pušten u rad vestibil krila B”

Iz iste odbrane sledi i tvrdnja da on na otvaranje ne bi ni došao da mu njegova pomoćnica Anita Dimoski nije prethodno saopštila da je interni prijem okončan. Dimoski je, kako je naveo, bila upoznata sa prepiskom o primopredaji u ime ministarstva kao finansijera radova, a njen zadatak bio je da isprati proceduru do fakture. Sam je, tvrdi, bio na svega dva sastanka o rekonstrukciji, i to kada je trebalo ubrzati preduzeća koja rešavaju zahteve iz svoje nadležnosti.

Za dopis kojim je najavljeno da će putnicima biti omogućeno korišćenje vestibila krila B, Vesić je rekao da je za njega saznao tek posle pada nadstrešnice.

Zašto se u odbrani pominje mart 2022?

Zato što je tada pušten u rad prvi deo Železničke stanice u Novom Sadu, a ni tom prilikom, kako stoji u iskazu, nije bilo upotrebne dozvole ni dokumentacije koja se pominje u naredbi o sprovođenju istrage. Time se otvaranje vestibila krila B smešta u praksu koja je na istoj gradnji postojala i pre jula 2024.

Na tvrdnju da nije znao za probleme na stanici, Vesić je bio izričit. U zapisniku stoji da nije imao obavezu, niti saznanja da su na Železničkoj stanici u Novom Sadu postojali bilo kakvi nedostaci, i da se zbog toga ne smatra odgovornim.

Kako je tužilaštvo odgovorilo

Delove te odbrane tužilac Slobodan Josimović ocenio je kao apsolutno apsurdne i besmislene. Ocena je ušla u sam tekst optužnice, što znači da su Vesićevi navodi iz novembra 2024. bili poznati tužilaštvu pre nego što je akt sastavljen i podignut.

Optužnica je pravno održiva od leta ove godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je 15. juna 2026. usvojio žalbu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i preinačio rešenje Višeg suda od 24. decembra 2025, čime je optužnica potvrđena. Tom odlukom je šestoro ljudi vraćeno među optužene:

• Goran Vesić
• Jelena Tanasković
• Anita Dimoski
• Milan Spremić
• Marina Gavrilović
• Dejan Todorović

Optužnica u celini obuhvata 13 okrivljenih, raspoređenih u tri grupe po vrsti odgovornosti, o čemu smo ranije pisali.

Iskaz koji je sada objavljen dat je u istrazi, ne na glavnom pretresu, i predstavlja odbranu okrivljenog. Vesić se tereti za krivično delo iz optužnice i, do pravosnažne presude, krivica nije utvrđena. Ono što je novo jeste da je javnost prvi put dobila obe strane spisa: šta tužilaštvo tvrdi da se dogodilo i šta je čovek koji je bio ministar u trenutku otvaranja rekao da nije bio dužan da zna.