Zahtev za iseljenje na Gazivodama stigao i na seosku salu

Preduzeće Ibar-Lepenac uručilo je 3. avgusta nove zahteve za hitno oslobađanje imovine u selima Kovače i Rezala, na obali jezera Gazivode u opštini Zubin Potok. Zahteve je dobilo više od deset parcela i objekata. Vlasnicima je ostavljen rok od 15 dana da isprazne imovinu, uklone objekte i zemljište vrate u pređašnje stanje.

Jedan papir ostavljen je na seoskoj sali u Rezalima, zgradi u kojoj meštani svakog juna obeležavaju Svetu Trojicu. Ostali zahtevi zalepljeni su na vikendice uz samu obalu jezera.

Meštanima Rezala je isto preduzeće nedelju dana ranije zatražilo da dokažu vlasništvo nad imovinom. Rok za to bio je sedam dana i istekao je u sredu. Novi zahtev, koji je stigao posle njega, ne traži dokaz nego iseljenje.

Šta preduzeće navodi kao osnov

Ibar-Lepenac tvrdi da je, prema službenim evidencijama i vlasničkoj dokumentaciji, zakoniti vlasnik katastarskih parcela u katastarskoj zoni Rezala i da su objekti na njima podignuti bespravno. U zahtevu se od vlasnika traži da napuste imovinu koja se u dokumentu opisuje kao uzurpirana, da uklone stvari postavljene na parcelama i da zemljište vrate u prethodno stanje. Ako rok ne bude ispoštovan, preduzeće je najavilo pokretanje pravnog postupka radi zaštite svojih prava.

Reč je o javnom vodoprivrednom preduzeću koje upravlja akumulacijom na Gazivodama, a na čelu mu je direktor Faruk Mujka. On je 14. jula prisustvovao skupu o imovinskim pitanjima u području jezera, održanom u opštini Zubin Potok, istog dana kada je zahtev uručen vlasnicima hotela i plaže „Jezero”.

Hronologija od aprila do avgusta

Akcija na području Zubinog Potoka traje od aprila i odvijala se u talasima:

• u aprilu je inicirano rušenje pet vikendica na jezeru, u selu Čečevo
• 10. juna je, uz asistenciju Kosovske policije, preuzet kamp Rezala na levoj obali jezera
• početkom jula je još 11 vlasnika vikendica dobilo zahteve za oslobađanje imovine
• 14. jula je zahtev uručen vlasnicima hotela i plaže „Jezero”
• četiri dana pre poslednje serije zahteva srušen je taj hotel sa plažnim restoranom

Pre hotela i restorana srušeno je 16 vikendica i kuća, pa je ukupan broj uklonjenih objekata na Gazivodama sada 17.

Šta se menja u odnosu na ranije talase

Do sada su na udaru bili privatni objekti: vikendice, kuće i ugostiteljski sadržaji. Seoska sala u Rezalima nije nečija vikendica. To je zajednička zgrada koju selo koristi jednom godišnje, za obeležavanje Svete Trojice, i njeno uklanjanje bi sa obale sklonilo objekat bez ijednog privatnog korisnika.

Menja se i tempo. Od aprila do sredine jula smenila su se četiri talasa zahteva i rušenja, a samo u poslednje tri nedelje stigla su još dva, najpre zahtev za dokazivanje vlasništva pa zahtev za iseljenje. Razmak između poslednjeg rušenja i novih papira na vratima iznosi četiri dana.

Evropska unija je na Kosovu, uoči rušenja hotela, pozvala Prištinu da zaustavi sve akcije na jezeru Gazivode, uključujući i rušenje objekata, dok se ne utvrdi vlasništvo. Rušenje je posle toga izvedeno. O tome kako je pitanje Gazivoda stiglo do Evropskog parlamenta pisali smo ranije, a od tada broj srušenih objekata nije prestao da raste.

Vlasnici koji su papir zatekli na vratima nemaju sudsku odluku u rukama, nego zahtev preduzeća koje sebe navodi kao vlasnika parcele. Sporno je upravo to, čije je zemljište, a pitanje se do sada nijednom nije rešilo pre nego što je mehanizacija stigla na obalu.

Rok od 15 dana, računat od 3. avgusta, ističe 18. avgusta. Do tog datuma vlasnici mogu sami da uklone objekte ili da sačekaju najavljeni pravni postupak, dok odgovora na pitanje ko je vlasnik zemljišta ispod tih objekata i dalje nema.