Konstitutivna sednica u Prištini dan pre isteka roka

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju sazvala je konstitutivnu sednicu Skupštine Kosova za 6. avgust u 10 časova, dan pre nego što istekne ustavni rok za konstituisanje parlamenta. Rok pada 7. avgusta, a od vanrednih parlamentarnih izbora, održanih 7. juna, prošla su skoro dva meseca bez formirane vlasti u Prištini.

Hadžiju je na konferenciji za medije precizirala da odluka o kandidatu za predsednika Skupštine pripada isključivo Pokretu Samoopredeljenje, kao pobedniku izbora, i da će ime, ukoliko ne bude poznato ranije, biti saopšteno na samoj sednici. Dnevni red ima tri tačke: polaganje zakletve novoizabranih poslanika, izbor predsednika Skupštine i izbor pet potpredsednika. Registracija poslanika u zgradi parlamenta teče od 3. avgusta.

Dva sastanka u dva dana, nijedan sa dogovorom

Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti i lider Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku sastali su se 4. avgusta, pa ponovo 5. avgusta, posle sednice poslaničke grupe LDK. Drugi susret završio se isto kao i prvi, bez sporazuma o formiranju institucija.

„Nemamo vesti dok nemamo sporazum. Kada ga postignemo, obavestićemo vas“, izjavio je Kurti po izlasku sa sastanka.

Obojica su ostavila otvorenom mogućnost daljih razgovora. Kurti je naveo da postoji interes za saradnju sa LDK radi ubrzanog napretka, dok je Abdidžiku poručio da njegova stranka traži institucionalnu ravnotežu, kako jedna partija ne bi držala sve funkcije. Razlike su najoštrije oko mesta predsednika Kosova: Kurti smatra da to treba da bude ličnost izvan dnevne politike, koja predstavlja sve građane, a Abdidžiku traži da se LDK oseća zastupljenim i konsenzualnim naziva svakog predsednika koji obezbedi podršku 80 poslanika.

Zašto je brojka od 80 poslanika presudna?

Ustav Kosova traži prisustvo najmanje 80 poslanika u prva dva kruga glasanja za predsednika, a ako predsednik ne bude izabran u roku od 60 dana od konstituisanja Skupštine, parlament se raspušta i raspisuju se novi izbori. Sabiranje mandata pokazuje zašto pregovori traju ovako dugo.

Samoopredeljenje je 7. juna osvojilo 47,13 odsto glasova i 53 mandata. Demokratska partija Kosova dobila je 19,44 odsto i 22 mandata, Demokratski savez Kosova 16,69 odsto i 18 mandata, a Alijansa 6,74 odsto i sedam poslaničkih mesta. To znači da Kurti i Abdidžiku zajedno raspolažu sa 71 poslanikom, devet manje od praga koji sam Abdidžiku pominje. Ni uz Alijansu ta računica ne stiže do 80, pa svaki sporazum koji bi doneo predsednika mora da uključi ili Demokratsku partiju Kosova ili poslanike manjinskih zajednica.

Skupština Kosova ima 120 mesta, od kojih 100 pripada albanskim strankama, deset je zagarantovano srpskoj zajednici, a deset predstavnicima ostalih nevećinskih zajednica. Srpska lista je osvojila 5,40 odsto glasova i devet od deset srpskih mandata, dok je jedan mandat pripao stranci Nenada Rašića. Srpska lista je zbog toga podnela žalbu Vrhovnom sudu, tvrdeći da je taj mandat dodeljen na osnovu dominantno albanskih glasova.

Berlin požuruje, analitičari računaju na izbore

Ambasada Nemačke u Prištini oglasila se 5. avgusta odgovorom za Gazetu ekspres i time se pridružila spoljnom pritisku na aktere kosovske krize.

„Kosovo nema vremena za gubljenje. Nadamo se da će nove institucije biti formirane na vreme i sa punim mandatom, kako bismo mogli da nastavimo rad na našoj zajedničkoj evropskoj agendi sa Kosovom“, naveli su iz Ambasade Nemačke.

Izvršni direktor Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli ocenio je da su očekivanja od sporazuma Samoopredeljenja i LDK dva dana pre konstitutivne sednice bila nerealno optimistična. Podsetio je da dogovor nije bio postignut ni pred konstituisanje parlamenta posle izbora 2019. godine, iako su tada dve stranke bile znatno više upućene jedna na drugu i delilo ih je manje od dva odsto glasova. Sada, navodi Cakoli, Samoopredeljenje ima gotovo tri puta više glasova i mandata od LDK, pa može da čeka bez većih posledica po podršku birača.

„Na kraju krajeva, što je jednoj strani sporazum potrebniji, to druga strana ima manje razloga da žuri“, zaključio je Cakoli u objavi na Fejsbuku.

Politički analitičar Sadik Zećiri izjavio je za RTK da signali vode ka ponovljenim izborima. Prema njegovom čitanju izjava dvojice lidera, LDK traži udeo u vladi i mesto predsednika države, dok Kurti insistira na nestranačkoj ličnosti.

„Ovo nisu prvi, već kontinuirani signali da Kosovo ide na izbore. I što se pre ode na izbore, to će biti bolje. U suprotnom, političkog sporazuma neće biti“, rekao je Zećiri.

Sednica u četvrtak zato rešava samo jedan deo problema. Ako poslanici polože zakletvu i izaberu predsednika Skupštine, ustavni rok od 7. avgusta biće ispoštovan, ali tada počinje da teče rok od 60 dana za izbor predsednika Kosova, koji ističe početkom oktobra. Ako ni taj rok ne bude ispunjen, parlament se raspušta i birači ponovo izlaze na izbore, nekoliko meseci posle junskog glasanja.