Kurti i Abdidžiku bez dogovora, Sejdiu na 74 glasa

Premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumir Abdidžiku sastali su se 2. septembra u Skupštini Kosova i razgovarali skoro dva sata, ali sastanak je završen bez dogovora o kandidaturi Bekima Sejdiua za predsednika države. Podrška zajedničkom kandidatu, koja je u startu iznosila 80 glasova, pala je na najviše 74, pošto se šestoro od ukupno 18 poslanika DSK izjasnilo da neće glasati za njega.

Za izbor predsednika Kosova u prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina, odnosno prisustvo 80 od ukupno 120 poslanika Skupštine. Tek u trećem krugu, po odluci Ustavnog suda iz 2011. godine, dovoljno je 61 glas. Bez tih 80 u sali, glasanje se ne može ni otvoriti, što opoziciju, iako brojčano manjinsku, stavlja u poziciju da blokira ceo proces.

Sporazum Pokreta Samoopredeljenje i DSK oko zajedničkog kandidata gradio se tokom avgusta. Abdidžiku je 13. avgusta saopštio da DSK odustaje od zahteva za funkcije u vlasti i da je stranka spremna da sarađuje na izboru nestranačkog predsednika. Posle sastanka dvojice lidera 18. avgusta, obe strane su potvrdile da postoji volja za dogovorom i da žele da izbegnu nove izbore, a 26. avgusta su prvi put razgovarali o konkretnim imenima. Ime Bekima Sejdiua dogovoreno je 31. avgusta, istog dana kada je on i prihvatio kandidaturu.

Pobuna u DSK istog dana kad i podrška vrha

Predsedništvo DSK je 1. septembra jednoglasno podržalo Sejdiuovu kandidaturu. Istog tog dana šestorica poslanika stranke saopštila su da za njega neće glasati: Hikmete Bajrami, Avdulah Hoti, Kujtim Šalja, Arben Gaši, Armend Zemaj i Janina Imeri. Sastanak Kurtija i Abdidžikua 2. septembra usledio je tek posle te pobune, kao pokušaj da se kriza prevaziđe, a ne kao njen povod.

Poslanica Imeri je posle sastanka svoje poslaničke grupe rekla za portal Nacionale da je jedan od šestoro poslanika koji su se usprotivili kandidaturi od Abdidžikua tražio da vrati stranački mandat, i da je lider DSK to odbio. Prema njenim rečima, Abdidžiku je potom, čim je izašao sa tog sastanka, sam zatražio da poslanici vrate mandate.

„To je svojevrsno licemerje. Jedan od poslanika koji se juče usprotivio pitao ga je da li će vratiti mandat, a on mu je rekao da neće. Onog trenutka kada je sišao dole, rekao je neka vrate mandate”, kazala je Imeri.

Kurti za medije nije davao izjave posle sastanka sa Abdidžikuom u Skupštini. Svoj pogled na krizu izneo je nešto ranije, u intervjuu za francuski podkast „Quartier Général”, gde je opoziciju opisao kao malobrojnu, ali dovoljno jaku da blokira kvorum.

„Stalno pobeđujemo na izborima. Voleo bih da ne pobeđujem tako često, ređe je bolje”, kazao je Kurti, podsećajući da su na Kosovu za manje od godinu i po dana održana tri izborna ciklusa. Dodao je da namerava da razgovara sa opozicionim strankama i od njih zatraži predloge za izlazak iz situacije: „Planiram da se konstruktivno angažujem sa njima i da vidim imaju li bilo kakve predloge za put napred. Jer do sada smo samo mi predlagali različita rešenja, ali su svaki put naši predlozi nailazili na odbijanje opozicije.”

Abdidžiku je posle susreta u Skupštini poručio da razgovori sa Samoopredeljenjem nastavljaju, ali bez iluzija o brojkama.

„Pokušaćemo da imamo sastanke, ali brojčano stanje u Skupštini Kosova je takvo kakvo jeste”, rekao je Abdidžiku, dodajući da su on i Kurti na sastanku jedan drugog obavestili o dešavanjima unutar sopstvenih stranaka. Na pitanje šta sledi, odgovorio je da to treba pitati „one koji su odlučili da Kosovo uvedu u nejasnu fazu”, i poručio da se politička borba za Vladu treba voditi oko Vlade, dok pitanje predsednika treba rešavati u Skupštini.

DSK: Samoopredeljenje prvi put odstupilo od samostalnog pristupa

Dan posle sastanka, 3. septembra, Abdidžiku je u emisiji „Adresa” na Kanalu 10 objasnio i širi kontekst pregovora, u izjavi koju je prenela Ekonomija onlajn. Naveo je da je DSK, pored razgovora sa Samoopredeljenjem, imao sastanke i sa Demokratskom partijom Kosova (DPK) i Alijansom za budućnost Kosova, ali da se u jednom trenutku pokazalo da DPK ne želi da bude deo procesa izbora predsednika.

„Imali smo sastanke i sa drugim partijama, sa PDK-om i Alijansom. U jednoj fazi smo shvatili da DPK neće biti deo procesa. Pitali smo i u vezi sa šest zahteva Alijanse”, rekao je Abdidžiku.

Ocenio je i da vladajući pokret prvi put u poslednje dve godine odstupa od dosadašnjeg načina pregovaranja.

„Ovo je prvi put u poslednje dve godine da je Pokret Samoopredeljenje odstupio sa svoje pozicije, prelazeći sa samostalnog na konsenzualni proces. Toga nije bilo u razgovorima posle decembra”, rekao je Abdidžiku, dodajući da DSK sebe vidi kao institucionalističku stranku. „Mi smo institucionalistička partija. Na prvim sastancima razgovarali smo o demokratskoj ravnoteži. I tokom kampanje, i nakon kampanje, imali smo jasnu političku orijentaciju. Kao najviši organ stranke, izabrali smo, na moj predlog, deklaraciju da se DSK angažuje na formiranju institucija.”

Portal Srpske vesti pisao je ranije o tome kako je pobuna šestorice poslanika DSK dovela Kosovo pred novu neizvesnost oko izbora predsednika. Sastanak od 2. septembra tu neizvesnost nije razrešio, samo ju je zvanično potvrdio na najvišem nivou. Kurti i dalje tvrdi da politički sporazum o Sejdiuu važi, Abdidžiku govori o „brojčano nemogućoj situaciji”, a nijedna od dve strane još nije rekla kada bi glasanje u Skupštini uopšte moglo da bude zakazano.