Napad na Filipovića: Vučić traži istragu, Ponoš uzvraća

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put je govorio o napadu na Stevana Filipovića, reditelja i profesora Fakulteta dramskih umetnosti, 6. avgusta 2026. oko 13.20 u Palati Srbija. Osudio je nasilje i poručio da počinioci treba da budu pronađeni, ali je uz osudu dodao i ogradu koja je istog dana postala predmet političkog spora.

Filipović je pretučen uveče 5. avgusta u Makedonskoj ulici u centru Beograda. Po sopstvenom opisu, fotografisao je rušenje zaštićene zgrade na uglu sa Nušićevom neposredno pre nego što je napadnut. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu, o čemu smo već pisali, a predsednik stranke Srbija centar (SRCE) Zdravko Ponoš uzvratio je predsedniku saopštenjem iste večeri, oko 22.37.

Šta je predsednik rekao

Vučić je novinarima naveo da osuđuje svaku vrstu nasilja i da posao sada pripada državnim organima. Ključna rečenica, međutim, nije bila osuda nego sumnja u rediteljev opis događaja.

Želeo bih da verujem da nije njegova politička izmišljotina ko ga je pretukao, već da će dati adekvatne informacije nadležnim državnim organima. Nadležni državni organi uradiće svoj posao i to tražim i zahtevam od njih

Predsednik je ocenio da je njegov odgovor jasan i osuđujući. Sintagma o političkoj izmišljotini je ono što je ovu izjavu odvojilo od standardne osude napada i pomerilo je iz kriminalističke u političku ravan, jer je čovek koji je prijavio da je pretučen istovremeno doveden u pitanje kao svedok sopstvenog slučaja.

Zašto je Vučić pomenuo šatorsko naselje ispred Skupštine?

Zato što je u istom odgovoru otvorio račun o tome ko koje nasilje osuđuje. Podsetio je na incident u kojem je, kako je naveo, pucano i ranjen muškarac u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije, i ocenio da tada nije bilo dovoljno osuda.

Taj potez je poznat iz ranijih ciklusa: napad na pojedinca se ne komentariše sam za sebe, nego se stavlja u niz sa incidentom sa druge strane političke linije. Posledica je da se rasprava sa pitanja ko je pretukao reditelja premešta na pitanje ko je bio glasniji kada je stradao neko drugi.

Šta je Filipović opisao

Rediteljev opis napada je razložen na nekoliko koraka:

• prvo mu je jedan napadač oteo mobilni telefon, na kojem su bile fotografije rušenja
• potom je došlo još petoro ljudi, koji su ga oborili na zemlju
• šutirali su ga i udarali metalnom stolicom
• tokom napada je izgubio svest

Filipović je naveo da ima prelom kosti na stopalu, hematom na kuku i potres mozga. Broj napadača i oduzeti telefon su detalji koji istragu vode u konkretnom pravcu, jer i jedno i drugo ostavlja trag.

Kako je odgovorila opozicija

Ponoš je u saopštenju stranke poređenjem doveo u pitanje reakciju vlasti. Pitao je kako bi država reagovala da je na javnom mestu pretučen neki viđeniji lojalista, pa je odgovor ponudio nizom pitanja.

Da li bi ga lično pregledao ministar (Zlatibor) Lončar i objasnio na televiziji gde ga boli? Da li bi mu (predsednik Aleksandar) Vučić lično doneo pomorandže u pratnji kamera?

Lider SRCE je konstatovao da se, umesto svega toga, oglasilo samo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu i saopštilo da je pokrenulo istragu.

Vlasnici batinaša ne razumeju da će se Stevanov glas posle ovoga još dalje čuti

Odgovor je, dakle, ostao na nivou političke poruke, bez tvrdnje o tome ko su napadači, što je razlika koju treba držati na oku dok istraga ne da rezultat.

Šta istraga mora da utvrdi

Tužilaštvo je naložilo tri stvari: utvrđivanje identiteta napadača, prikupljanje dokaza i prikupljanje snimaka nadzornih kamera. Lokacija ide u prilog tome, jer je reč o pešačkoj zoni u centru grada, gde je pokrivenost kamerama gušća nego u naselju.

Ishod tog naloga je i jedina provera Vučićeve ograde. Ako kamere daju lica i ako identifikacija prođe, pitanje političke izmišljotine se zatvara samo od sebe. Ako naloga bude a rezultata ne bude, obračun oko toga ko je i koliko osudio napad na Stevana Filipovića ostaje jedino što je od ovog slučaja izašlo u javnost.