Studentska lista: 99 imena predloženo za vetiranje

Interna dokumenta studentskog pokreta o proveri kandidata prvi put su objavljena u celini, sa imenima i obrazloženjima. Informer je početkom avgusta izneo spisak od 99 kandidata predloženih za vetiranje sa preliminarne studentske liste, uz 39 strana priloga u kojima piše zašto se traži skidanje pojedinih imena. Prema pisanju Kurira, rok za podnošenje tih predloga zatvoren je u ponoć između 5. i 6. avgusta, pa je javnost dokumente dobila tek pošto su predlozi već bili podneti.

Na prvom mestu spiska je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Na drugom je Jasmina Paunović, na šestom profesor Milo Lompar. Na spisku se pominju i Jovo Bakić, bivši fudbaler Nemanja Vidić, Zlatko Kokanović, Vida Ognjenović i glumac Dragan Jovanović. Autentičnost dokumenata nije nezavisno potvrđena, a iz pokreta nije osporeno da je reč o radnoj građi.

Kako funkcioniše vetiranje?

Provera kandidata sprovodi se preko oko 80 plenuma na šest državnih univerziteta. Svaki plenum može da predloži da neko ime bude uklonjeno sa liste i uz predlog šalje obrazloženje ostalim fakultetima, koji imaju priliku da iznesu suprotne argumente. Na kraju svi plenumi glasaju o svakom kandidatu, a da bi neko zaista bio skinut, sa tim mora da se složi više od polovine ukupnog broja plenuma.

Objavljeni spisak, dakle, nije odluka nego zbir predloga o kojima tek treba da se glasa. Reč je o 99 imena sa radnog spiska koji može da ide do 250 kandidata, koliko Skupština Srbije ima poslanika.

Student Pravnog fakulteta u Beogradu Petar Živković opisao je za nedeljnik Vreme kako su kandidati uopšte predlagani:

Na našem plenumu je svaki student koji je imao viziju ko bi mogao da bude kandidat to mogao da predloži, obrazloži zašto i iznese njegovu biografiju. Nakon toga su vođene višesatne diskusije o potencijalnim kandidatima.

Živković je istim povodom precizirao i da pojavljivanje na spisku ne znači razlaz:

Bez obzira na to da li je neko vetiran ili ne, to ne znači da nije saveznik u našoj borbi. Imamo dosta ljudi koji su u ulozi savetnika.

Radni spisak mogućih kandidata sa svih univerziteta spojen je sredinom jula. Od tog trenutka uvid u njega više nemaju male radne grupe nego svi plenumi, što znači hiljade ljudi.

Zašto je rektor prvi na spisku

Đokiću se u dokumentima zameraju dve epizode iz karijere: odnos prema projektu Beograd na vodi dok je bio dekan Arhitektonskog fakulteta i postupanje u slučaju doktorata Siniše Malog dok je obavljao funkciju rektora. U zaključku tog dela dokumenta, koji je objavio Informer, navodi se:

Predlažemo veto na kandidaturu Vladana Đokića, po tačkama 2 i 6. Ne po kriterijumima Direktive, koje ispunjava, i ne po priči o komisiji i nadstrešnici, koju smo proverili i odbacili kao netačnu. Nego zato što je na dva najveća iskušenja u karijeri, o Beogradu na vodi kao dekan i o doktoratu Siniše Malog kao rektor, izabrao ćutanje i obustavljanje, dok se pokret iz kog ova lista nastaje bori upravo protiv toga. Njegovo držanje uz studente od novembra 2024. priznajemo bez ostatka, ali pitanje veta nije kako se čovek drži kad uz njega stoji ceo pokret, nego kako se držao kad je stajao sam.

Obrazloženja za ostale kandidate kraća su i različite težine:

• Lomparu se zamera blizina političkim strankama, pohvale upućene Radovanu Karadžiću i Milanu Nediću, kao i to što je javno govorio da ne želi da bude poslanik
• Kokanoviću se zameraju subvencije koje je dobijao
• Dragan Jovanović predložen je za veto zato što nije dostavio pisanu biografiju

Razlika u kalibru je vidljiva i laiku. Jedan predlog počiva na političkim stavovima iznetim godinama unazad, drugi na tome što neko nije poslao papir.

Kako dokumenti izlaze iz pokreta

Ovo nije prvi put da interna prepiska završi u medijima bliskim vlasti. Glumica i producentkinja Bojana Maljević, koja se ranije povukla iz kandidature jer smatra da procedura trajnog veta nije dobra, u julu je gledala kako njeno pismo o odustajanju osvane u tabloidima. Ovih dana je na mreži X napisala:

U narednom periodu biće i gore, jer kao što je moje pismo dospelo u tabloide, dospeće i cele „argumentacije i kontraargumentacije studenata” u procesu vetiranja, koji uz sve sad ima i večno trajanje.

Dokumentaciju je predstavio glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević, u programu Informer televizije, koristeći za spisak naziv „lista za odstrel” i poredeći obrazloženja sa dosijeima Udbe. Iz pokreta se na to odgovara podatkom o proceduri: predlog nije skidanje, a o skidanju odlučuje većina plenuma.

Šta sledi

Kada su studenti u blokadi krajem jula izašli sa 20 programskih tačaka, rasprava se vodila o tome šta lista nudi. Tri nedelje kasnije vodi se o tome ko je na njoj, i to na osnovu građe koju nisu sami objavili. Za pokret koji je snagu gradio na tome da odluke donosi javno, to je neugodna promena terena.

Živković je za Vreme rekao da će pravu i konačnu verziju studentske liste građani moći da vide tek kada izbori budu raspisani. Do tada ostaje glasanje plenuma o svakom od 99 imena, a tek posle njega će se znati koliko će kandidata zaista biti skinuto. Verovatno znatno manje od 99, jer za veto nije dovoljno da jedan plenum ima zamerku.

Datum raspisivanja izbora još nije poznat.