NATO smanjuje Kfor na severu, Kreni-Promeni traži pauzu

Portparolka NATO-a Alis Hart izjavila je 12. avgusta da je savez počeo da prilagođava prisustvo Kfora na Kosovu, uz obrazloženje da se bezbednosna situacija poboljšala. Prilagođavanja se, kako je navela, sprovode pod komandom komandanta Kfora, general-majora Ozkana Ulutaša, i u koordinaciji sa svim relevantnim vlastima i zainteresovanim stranama.

To je prvo oglašavanje NATO-a pod imenom portparolke otkako je Kfor prethodnih dana saopštio šta konkretno menja na terenu.

„NATO radi na tome da osigura da naša mirovna misija na Kosovu, Kfor, bude prilagođena trenutnom okruženju“, navela je Hart.

Uz to je precizirala i granicu tog poteza: „Ovaj proces zasnovan je na uslovima na terenu i može biti vraćen na prethodno stanje ukoliko to bude opravdano.“ Savez se u obrazloženju poziva na mandat iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine.

Šta se menja na terenu

Reč je o dva mesta koja srpska zajednica na Kosovu i Metohiji vidi kao najosetljivija.

• Kfor je započeo postepenu tranziciju stalnog prisustva na glavnom mostu na Ibru u severnoj Mitrovici, u koordinaciji sa kosovskom policijom i Euleksom.
• Kosovska policija se uključuje i u bezbednosni krug oko manastira Visoki Dečani.

O ukidanju stalne tačke Kfora na mostu na Ibru pisali smo ranije, kada je ta odluka saopštena bez šireg obrazloženja. Sada je NATO dodao i razlog, i ogradu da se stanje može vratiti unazad.

Zašto se Kreni-Promeni oglasio istog dana

Pokret Kreni-Promeni objavio je saopštenje 12. avgusta u 17.54 i tražio da Kfor preispita tempo i obim uključivanja kosovske policije u obezbeđenje Visokih Dečana i drugih osetljivih lokacija.

Argument nije apstraktan, pokret ga vezuje za tri konkretna slučaja. Prvi je Nenad Rašković iz sela Dren kod Zubinog Potoka, koji je, prema sopstvenom svedočenju, povrede zadobio tokom postupanja pripadnika kosovske policije. Drugi je privođenje 37 Srba posle pomena na Gazimestanu 28. juna, na Vidovdan, nakon čega su prijave o fizičkom i psihičkom nasilju, nacionalnim uvredama i ponižavanju dovele do postupanja Institucije ombudsmana. Treći je postavljanje zastava OVK i Albanije na ogradu porte pravoslavne crkve u Lipljanu, gde pokret traži utvrđivanje odgovornosti, uz podsećanje da to nije prvi incident usmeren na isti crkveni kompleks.

Poverenje srpskog stanovništva u kosovsku policiju pokret ocenjuje kao nisko i zaključuje da nema dovoljno osnova za dalje smanjivanje međunarodnog bezbednosnog prisustva dok navodi o zlostavljanju ostaju nerasvetljeni. Istovremeno traži i da Kfor zadrži mogućnost da brzo pojača prisustvo ako se situacija pogorša.

Da li se odluka može vratiti unazad?

Formalno može, i to je jedini deo u kome se dve strane poklapaju. NATO kaže da je proces uslovljen stanjem na terenu i da je reverzibilan, a Kreni-Promeni traži upravo da ta mogućnost ostane otvorena i upotrebljiva.

Razlika je u tome šta se smatra dokazom o stanju na terenu. Za savez je to poboljšana bezbednosna situacija koja opravdava manje prisustvo, za pokret su to nezavršene istrage koje traže da prisustvo ostane snažno dok se ne utvrde činjenice.

Ni u jednom od saopštenja nije naveden rok do kada tranzicija na mostu na Ibru i oko Visokih Dečana treba da bude okončana, niti šta bi konkretno bio uslov za povratak Kfora na prethodni raspored.