Hamza: DPK traži izmene zakona o Specijalizovanim većima

Demokratska partija Kosova (DPK) predala je 21. septembra Skupštini u Prištini nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o Specijalizovanim većima i Kancelariji specijalizovanog tužioca. Predlog je, prema pisanju portala Serbian News Media, podnela poslanička grupa DPK, pet dana pošto je Specijalizovani sud u Hagu izrekao prvostepenu presudu bivšim liderima Oslobodilačke vojske Kosova.

Inicijativu vodi predsednik DPK Bedri Hamza. On tvrdi da nacrt ne dira postojeći mandat suda i da ne traži obustavu istraga zbog kojih je institucija osnovana, već samo preciznije određenje pravnog okvira po kome ona radi.

“Ovaj sud nije nametnut rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, već je osnovan Ustavom i zakonima donetim na osnovu Ustava koje je usvojila Skupština Kosova”, rekao je Hamza pri predaji predloga, preneo je Serbian News Media.

Prema Sputniku, Hamza dodaje da bi Specijalizovana veća, po nacrtu DPK, i dalje postojala i radila, ali u skladu sa ustavom kosovskih institucija.

Šta menja nacrt

Predlog dira pravni okvir po kome funkcionišu Specijalizovana veća i Kancelarija specijalizovanog tužioca, telo koje počiva na Ustavu Kosova, amandmanu 24 na taj ustav, međunarodnim sporazumima i odluci Ustavnog suda iz 2015. godine. Sud je osnovan da sudi za zločine počinjene tokom i posle rata na Kosovu, a sedi u Hagu.

Hamza je predlog branio i time da DPK ne osporava sam mandat institucije, niti traži da se prekinu postupci koji su već u toku.

“Ovo nije inicijativa za nekažnjivost. To je inicijativa da se unapred odredi ko ima pravo da sudi o čemu”, rekao je predsednik DPK.

Povod, presuda od 16. septembra

Nacrt je stigao pet dana posle prvostepene presude koju je Specijalizovani sud izrekao bivšim liderima OVK. Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18 godina, a Redžep Seljimi na 13 godina. Sud ih je proglasio krivim za ratne zločine, uključujući nezakonito i proizvoljno pritvaranje, okrutno postupanje, mučenje i protivpravna ubistva.

Istog dana kada je DPK predala nacrt, studenti Univerziteta u Prištini organizovali su protestnu šetnju kojom su tražili poništenje presude bivšim liderima OVK. Hamza je stanje na Kosovu posle presude opisao rečima da građani “kontinuirano protestuju” i da ta reakcija, po njegovim rečima, ne može biti ignorisana, niti Skupština sme da se ponaša kao da je presuda ne dotiče.

DPK već napustila konstitutivnu sednicu

Predaja nacrta nije prvi potez DPK vezan za rad same Skupštine otkako je presuda izrečena. Poslanici stranke ranije su napustili sednicu i Ustavnom sudu podneli zahtev protiv konstituisanja parlamenta. Predsedavajuća Aljbuljena Hadžiju je, uprkos tom zahtevu, proglasila Skupštinu konstituisanom, a kandidat DPK za potpredsednika parlamenta nije izabran.

U našem ranijem tekstu o istoj priči, Hodžaj je izjavila da normalizaciju odnosa sa Srbijom ne vezuje za sudbinu Specijalizovanih veća, što pokazuje da pitanje suda u prištinskim institucijama prevazilazi samo DPK i ulazi i u širi kontekst odnosa Beograda i Prištine.

Šta sledi

Poreklo nacrta, sam čin da ga podnosi opoziciona stranka, znači da njegova sudbina zavisi od parlamentarne većine koju DPK u ovom sazivu nema. Hamza za sada nije precizirao kada bi Skupština mogla da stavi predlog na dnevni red, niti da li DPK računa na glasove van sopstvenih redova. Odgovor na to pitanje pokazaće i koliko je presuda od 16. septembra zaista pomerila odnos snaga u prištinskom parlamentu.