Vučić pomilovao 49 ljudi, među njima i novosadsku grupu
Uoči ostavke, Vučić je pomilovao i abolirao 49 osoba, među njima 12 iz novosadske grupe i 11 učesnika napada na blokadere. Aktivisti poručuju da ne prihvataju milost.
Aleksandar Vučić je u nedelju uveče, 27. septembra, neposredno pred podnošenje ostavke na mesto predsednika Srbije, saopštio da je doneo odluku o pomilovanju i aboliciji 49 osoba. Srpske Novine su 25. septembra pisale da je ostavku najavio baš za taj termin, oko 20 časova.
Od ukupno 49 pomilovanih i aboliranih lica, njih 23 su, kako je rekao, vezana za „ove užasne događaje” iz poslednjih godinu i po dana: 12 iz takozvane novosadske grupe na čelu sa Milom Pajić, i 11 osoba koje su, sa suprotne strane, učestvovale u incidentima protiv blokadera. Identiteti ostalih 26 pomilovanih nisu objavljeni, a nedeljnik „Vreme” navodi da nisu saopštena ni imena jedanaestorice sa strane napadača na blokadere.
Šta je Vučić rekao o odluci
Aleksandar Vučić je obraćanje javnosti održao iz zgrade Generalnog sekretarijata predsednika Republike. „Ja sam pretposlednjeg dana svog predsednikovanja doneo odluku o abolicijama i pomilovanju 49 lica”, rekao je, dodajući da je „postupio kao predsednik”. Naveo je da je odluku o dvanaestorici iz novosadske grupe doneo uprkos mišljenju dela komisije i bezbednosnih službi, i da mu je od svih 23 lica poznato samo ime Mile Pajić. „Akt pomilovanja i abolicije su akti milosrđa, tako se nazivaju i u teoriji i praksi”, objasnio je.
Dvanaestoro optuženih iz novosadske grupe su aktivisti Pokreta slobodnih građana (PSG) Marija Vasić, Davor Stefanović, Lado Jovović, Srđan Đurić i Mladen Cvijetić, kao i pripadnici organizacije Studenti protiv autoritarne vlasti (STAV) Lazar Dinić, Mila Pajić, Doroteja Antić, Anja Pitulić, Branislav Đorđević, Jovan Dražić i Dejan Bagarić. Svima je suđeno za pokušaj rušenja ustavnog poretka, postupak je počeo 24. novembra 2025, odlagan je četiri puta, poslednji put 4. septembra, a nastavak je bio zakazan za 30. oktobar.
Sporan snimak i razlike u navodima izvora
Hapšenju je prethodio tajni snimak sastanka aktivista PSG i STAV u novosadskim prostorijama stranke, koji je emitovan na televizijama bliskim vlasti. Izvori se razilaze oko tačnog datuma: portal N1 navodi da je šestoro aktivista uhapšeno 14. marta 2025, dok list „Danas” piše da je do hapšenja došlo dan ranije, 13. marta, istog dana kada je snimak i emitovan, a tužilaštvu je, prema saopštenju PSG, formalno dostavljen tek sutradan.
Razilaze se izvori i oko toga ko je od dvanaestoro u egzilu. Portal N1 navodi da je šestoro mesecima provelo u zatvorskom, pa u kućnom pritvoru u Srbiji, dok je preostalo šestoro u izgnanstvu i sudi im se u odsustvu. Portal Nova.rs, međutim, piše da je svih dvanaestoro u egzilu 18 meseci. Sama grupa STAV, u saopštenju povodom abolicije, govori o „više od 500 dana egzila i više od sedam meseci pritvora”, što ide u prilog podeli na dve grupe, a ne kolektivnom izgnanstvu.
Aktivisti odbijaju da to nazovu milošću
Grupa STAV se oglasila saopštenjem u ponedeljak ujutru i odbila da pomilovanje i abolicija predstavljaju milost.
„Ne prihvatamo milost, niste nam je ni dali. Dobili smo slobodu koja nam je od početka i pripadala. Svesni ste greške koju ste napravili i sada mislite da ćete ovim da je ispravite. Ali ne”, poručili su aktivisti STAV-a.
U saopštenju dodaju da vlast, u predizbornoj kampanji, ovim potezom pokušava da zaradi „još nekoliko sitnih političkih poena” i da godinu i po dana proveden van zemlje predstavi kao da se nikada nije ni desio.
Srđan Đurić, nekadašnji član PSG i jedan od dvanaestorice optuženih, oglasio se na Instagramu i poručio da ne traži milost, već pravdu.
„Posle više godina borbe protiv mafijaškog kartela na vlasti u kojoj sam privođen više od deset puta, prebijan, targetiran, procesuiran u izmišljenim postupcima, ruku ‘pomirenja’ ne prihvatam”, napisao je Đurić.
Odluku o aboliciji nazvao je pokušajem da pravdu izbegnu oni kojima bi, kako je ocenio, trebalo da se sudi.
Reagovao je i Pokret slobodnih građana kao stranka. Aleksandar Petrović, član Predsedništva i šef pravnog tima PSG, poručio je da abolicija ne rešava pitanje odgovornosti. „Abolicija ne briše pitanje kako je ovaj postupak pokrenut i ko je odgovoran”, naveo je Petrović u saopštenju stranke, dodajući da je predmet od početka bio „pravno nakazan” jer je tajni snimak najpre stigao na televizije, a tek potom u tužilaštvo.
Suđenje dvanaestorici je i dalje zvanično zakazano za 30. oktobar. Hoće li se taj datum uopšte pojaviti u sudskom kalendaru, ili će abolicija postupak okončati pre toga, zavisi sada od tužilaštva koje je optužnicu i podiglo.
