Tači i ostali: odbrana ima do 27. novembra da najavi žalbu

Apelacioni panel Specijalizovanih veća za Kosovo u Hagu odredio je 27. novembar 2026. kao rok do kog odbrana i Specijalizovano tužilaštvo mogu da najave žalbu na prvostepenu presudu Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju. Odluka je doneta 29. septembra, a istog dana je javno objavljeno i ko čini žalbeno veće.

Šta je odbrana tražila, a šta je dobila?

Prvobitni rok za najave žalbi bio je 16. oktobar. Timovi odbrane četvorice osuđenih zajednički su tražili da se on pomeri do 15. decembra, pozivajući se na dužinu i složenost presude, na paralelne rokove u postupku reparacija i na to da presuda još nije prevedena na albanski. Panel je zahtev usvojio delimično i odobrio dodatnih šest nedelja. Ocenio je da bi pomeranje do 15. decembra, kojim bi se rok propisan pravilima gotovo utrostručio, bilo nesrazmerno.

Isti datum dobilo je i Specijalizovano tužilaštvo. Ono se produženju nije protivilo i zatražilo je da, ako odluči da uloži žalbu, ima isti rok kao odbrana.

Panel je prihvatio da razlog za dodatno vreme postoji. Prvostepena presuda ima 2.089 stranica i najduža je koju su Specijalizovana veća do sada izdala. U postupku je saslušano 273 svedoka, prihvaćeno je 5.467 dokaznih predmeta, a transkript suđenja ima 29.238 stranica.

Da li nedostatak albanskog prevoda menja stvar?

Odbrana je navela da četvorica osuđenih ne mogu da čitaju engleski original presude i da su branioci dužni da svaki korak postupka konsultuju sa njima. Panel je zaključio da nedostatak prevoda u ovoj fazi ne ugrožava pravičnost postupka, jer branioci mogu da rade sa engleskom verzijom, razgovaraju sa optuženima o njenom sadržaju i formulišu moguće žalbene osnove.

Pravo na presudu na jeziku koji optuženi razumeju panel ipak nije zanemario. Sekretarijatu je naložio da u roku od deset dana dostavi podatke o toku prevođenja, uključujući očekivane datume preliminarnog i konačnog zvaničnog prevoda na albanski.

Upozorio je i da će formalna pravila u žalbenom postupku primenjivati strogo. Strane moraju jasno da navedu koji deo presude osporavaju i da argumente potkrepe tačnim paragrafima presude, stranicama transkripta i relevantnom sudskom praksom, a nejasni, protivrečni, nepotkrepljeni ili formalno neispravni navodi mogu biti odbačeni.

Ko će odlučivati o žalbama?

Žalbeno veće čine sudije Mišel Pikar, Kai Ambos i Nina Jorgensen. Imenovala ih je predsednica Specijalizovanih veća Ekaterina Trendafilova 22. septembra, posle poverljivog zahteva timova odbrane za produženje roka. Odluka o imenovanju prvobitno je bila poverljiva, a 29. septembra prekvalifikovana je u javnu. Trendafilova je navela da je uzela u obzir iskustvo i stručnost sudija, kao i njihovu raspoloživost.

U ovoj fazi veće odlučuje o zahtevu za produženje roka i o svim podnescima stranaka koji se odnose na najavu žalbe.

Šta je prethodilo?

Prvostepena presuda izrečena je 16. septembra. Tači i Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veselji na 18, a Seljimi na 13 godina, za ratne zločine proizvoljnog hapšenja, surovog postupanja, mučenja i ubistva. Po šest tačaka za zločine protiv čovečnosti završilo se oslobađajuće.

Apelacioni panel je 29. septembra posebnom odlukom utvrdio i kako će 156 žrtava iz prvostepenog postupka učestvovati u žalbenoj fazi, po režimu sličnom onom iz prvostepenog postupka.