Hodžaj: Ne normalizujem odnose sa Srbijom zbog Veća

Poslanik kosovske Demokratske partije Kosova i bivši ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj pozvao je Skupštinu Kosova da pokrene inicijativu za ukidanje Specijalizovanih veća u Hagu, a Prištini je istovremeno poručio da više neće raditi na normalizaciji odnosa sa Srbijom da bi ispunio očekivanja Evropske unije. Stav je izneo u emisiji „DPT te Fidani“ na televiziji Kljan Kosova, dva dana pošto je Pretresno veće 16. septembra prvostepeno osudilo Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu.

Tači i Krasnići dobili su po 25 godina zatvora, Veselji 18, a Seljimi 13. Sva četvorica su, prema prvostepenoj presudi, oslobođena tačke o zločinima protiv čovečnosti, pošto veće nije prihvatilo da je napad bio usmeren protiv civilnog stanovništva kao takvog, već da su žrtve birane pojedinačno. Presuda nije pravosnažna, a žalbu mogu uložiti i osuđeni i Tužilaštvo.

Hodžaj je presudu pratio iz galerije sudnice u Hagu i, kako tvrdi, još pre nego što je sudija počeo da je čita, znao je da će kazna biti stroga. „Bio sam u galeriji i pratio sednicu izbliza. U vazduhu se osećalo, još pre nego što je sudija počeo da čita odluku, da će to biti drakonska presuda“, rekao je.

Za njega presuda nije samo pravno pitanje. „Ovaj sud je pre svega pogodio kičmu države Kosovo. Samu ideju oslobođenja. Sam naš politički cilj: nezavisnost“, poručio je Hodžaj, ocenjujući da je reč o jednom od najozbiljnijih udara koje je Kosovo pretrpelo posle 1999. godine. Smatra i da bi Priština, ako veruje da sud počiva na fabrikovanim optužbama Srbije bez odgovarajuće podrške Evrope, trebalo da kompletno preispita svoj dosadašnji politički pristup, uključujući i dijalog sa Beogradom. „Zašto bih se ja dalje trošio na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije da bih ispunio očekivanja Evropske unije? Ne, apsolutno ne“, rekao je.

Hodžaj je najavio da bi njegov potpis bio prvi ako se u Skupštini pokrene inicijativa za ukidanje suda, uz napomenu da PDK o tome kao stranka još nije zauzela zvaničan stav. O samoj presudi ostao je kategoričan: „Za nas su Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi heroji. Rat OVK je svet. Jedna ovakva presuda za nas ima vrednost nula.“ Istovremeno je pozvao na nastavak protesta u Prištini, ali bez nasilja i bez maskiranih učesnika.

Da li Skupština Kosova uopšte može da ukine sud?

Dok Hodžaj zagovara politički potez u Skupštini, dvojica pravnika iznela su sasvim drugačije viđenje pravnog prostora koji parlament za tako nešto uopšte ima. Govorili su u emisiji „KALLXO Përnime“, u istom nizu specijalnih programa koje kosovski mediji ovih dana posvećuju presudi.

Bivši ombudsman Hiljmi Jašari ocenjuje da bi pokušaj prostog ukidanja Specijalizovanih veća bio pravno gotovo neizvodljiv. „Praktično je nemoguće upustiti se u jednu takvu avanturu sa pravnog i zakonodavnog aspekta“, rekao je. On, međutim, vidi drugi prostor za delovanje, pozivajući se na član 162, stav 10 Ustava Kosova, koji predviđa da se izbor, imenovanje i nadzor sudija i tužilaca uređuju posebnim zakonom. Jašari tvrdi da takav poseban zakon nikada nije usvojen u obliku koji smatra predviđenim tom odredbom. „Verujem da bi takva intervencija kroz izmene i dopune zakona ili novi zakon mogla da ima pozitivan efekat i da je to tema koju treba razmotriti“, kazao je.

Advokat Tom Gaši otišao je korak dalje. Prema njegovom tumačenju, kosovske institucije više nemaju mogućnost da jednostrano menjaju ili ukidaju pravni okvir Specijalizovanih veća, jer njihov mandat zavisi od institucija Evropske unije. „Ni 120 poslanika Skupštine Kosova ne može da promeni Zakon o Specijalizovanim većima“, rekao je Gaši, dodajući da je jedini stvaran pravni put obaranje presude u žalbenom postupku. „Jedini pravni lek jeste da se radi što snažnije, ispravnije i bolje kako bi ova presuda bila oborena u žalbenom postupku. Sve drugo što govorimo je uzalud“, poručio je.

Ustavni okvir ide u prilog Gašijevom tumačenju obima obaveza, iako ne u onoj meri u kojoj ga on predstavlja kao apsolutnu prepreku. Specijalizovana veća ustanovljena su ustavnim amandmanom i zakonom koje je Skupština Kosova usvojila 2015, posle izveštaja Dika Martija i višegodišnje istrage Specijalnog istražnog tima Evropske unije. Mandat suda, prema tumačenju koje je Ustavni sud Kosova potvrdio još 2020, traje dok Savet Evropske unije zvanično ne obavesti Prištinu o njegovom prestanku. Sam član 162 pominje rok od pet godina, ali ga vezuje za to formalno obaveštenje, a ne za kalendarski datum, što znači da datum prestanka mandata praktično zavisi od Brisela, a ne od kosovskog parlamenta.

Trećem glasu u raspravi, novinaru i osnivaču lista Koha ditore Vetonu Suroiju, čini se da je politička mobilizacija oko ukidanja suda opasnija od same presude. U tekstu od devet tačaka, objavljenom danas, upozorava da Kosovo „klizi u govor svojih protivnika“, dok istovremeno podseća da se presuda može menjati jedino kroz žalbeni postupak. „Ideja jednostranog ukidanja Specijalizovanih veća (što podrazumeva i amandman na Ustav, za koji u ovoj situaciji nema izgleda da se dogodi) ne pruža pravno sredstvo za poništavanje presude niti za poboljšanje položaja četvorice osuđenih u žalbenom postupku“, piše Suroi. Podseća i da osuđeni nemaju kuda dalje da se žale izvan kosovskog i evropskog pravosudnog mehanizma koji su sami prihvatili: „Četvorica osuđenih ne mogu da izvedu Specijalizovana veća, odnosno Kosovo, pred Evropski sud za ljudska prava, zato što Kosovo nije strana ugovornica Konvencije.“ Njegov zaključak je jednoznačan: „Promena presude može se tražiti samo pravnim sredstvima predviđenim sistemom Specijalizovanih veća.“

Srpske Novine su ranije pisale da su veterani Oslobodilačke vojske Kosova tražili smenu rukovodstva Specijalizovanog tužilaštva i izmenu zakona kojim je sud osnovan, zahtev koji se posle prvostepene presude samo dodatno zaoštrio, a sada mu se, sa još jasnijim političkim tonom, pridružio i Hodžaj.

Suroi je najavio da će posle ovih devet tačaka predložiti i platformu za zajedničko delovanje na Kosovu. Da li će rasprava u Skupštini ostati na terenu koji predlaže Jašari, dakle na izmeni zakona o izboru i nadzoru sudija, ili će skliznuti u pravac koji zagovara Hodžaj, u velikoj meri zavisi od toga kakav zvaničan stav o ukidanju suda konačno zauzme stranački vrh PDK.