Tramp koči Iran dogovor: 'Pregovori idu dobro, ali neka bude velik ili nikakav'

Američki predsednik Donald Tramp je u ponedeljak ujutru, na nalogu na platformi Truth Social, znatno odustao od ranijih najava od subote 24. maja. Tada je u Beloj kući rekao da je memorandum o razumevanju sa Iranom „uglavnom dogovoren“ i da će biti najavljen „uskoro“.

U novoj poruci od ponedeljka, koja je u utorak postala glavna referentna izjava administracije, Tramp piše da „pregovori sa Islamskom Republikom Iran idu lepo“. Odmah zatim dodaje:

Biće samo veliki dogovor za sve ili nikakav, povratak na ratište, bombarderima koji će biti veći i jači nego ikad.

Za Srbiju, koja sa Iranom održava aktivne ekonomske i diplomatske odnose i koja je u 2025. bila domaćin trgovinske delegacije iz Teherana, promena retorike ima konkretan ekonomski uticaj. Cena nafte na londonskoj Brent berzi skočila je u ponedeljak 1,8 odsto, na 78,40 dolara po barelu. Za Beograd to znači dodatni pritisak na rafinerijski sektor u trenutku kada NIS još uvek pregovara sa OFAC-om o produženju izuzeća od sankcija. Rok za podnošenje dokumentacije pomeren je za 14 dana, na 6. jun.

Iranske vlasti su preko polu-zvanične agencije Fars u nedelju demantovale značajan deo ranije saopštenih ustupaka:

Iran nije preuzeo nikakve obaveze u ovom sporazumu u pogledu predaje nuklearnih zaliha, uklanjanja opreme, zatvaranja objekata ili obećanja da neće graditi nuklearnu bombu.

Ovaj demanti praktično ukida ono što je u petak i subotu bilo predstavljeno kao američki diplomatski uspeh, posebno deo o Natanzu, Fordou i Isfahanu, koje je Tramp insistirao da budu „demontirani“ kao uslov sporazuma.

Tri sporne tačke koje ostaju otvorene

Tri pitanja drže okvir pregovora otvoren:

• Ormuški moreuz, kroz koji svakodnevno prolazi gotovo dvadeset miliona barela nafte i koji je Iran u 2025. periodično ograničavao kao odgovor na sankcije; predloženi okvir podrazumevao bi „postepeno otvaranje pomorskih trgovinskih ruta“, ali bez jasnog vremenskog okvira
• Iranske zalihe obogaćenog uranijuma, koje Vašington traži da se predaju međunarodnim posrednicima, a Teheran odbija
• Oslobađanje 12 milijardi dolara iranske imovine zamrznute u korejskim, japanskim i evropskim bankama, što je preduslov koji Teheran postavlja, a Vašington uslovljava sigurnosnim garancijama prema saveznicima u Zalivu

Brisel je preko Visoke predstavnice Kaje Kalas u ponedeljak signalizirao spremnost EU da bude potpisnik memoranduma kao tehnički garant. Bilo bi to bez presedana u savremenoj diplomatiji. Berlin podržava ovu poziciju, jer nemačka odbrambena industrija ima ugovore vredne 4,2 milijarde evra sa Saudijskom Arabijom i UAE koji zavise od stabilnosti Zaliva. Pariz, gde je vlada Sebastijena Lekornia u krizi posle vraćanja budžeta za 2026. preko bezglasovanja, dolazi sa rezervom.

Vašington i Teheran ostaju u koridoru

Pregovarački tim u Vašingtonu vodi specijalni izaslanik Stiv Vitkof, koji je u sredu večeras u Vašingtonu primio iranskog ambasadora pri UN-u Amira Saida Iravanija. Sastanak je trajao tri sata, a posle njega Vitkof je preko Stejt departmenta objavio kratku izjavu da „dijalog ostaje konstruktivan“. Iravanijeva strana, koja koordiniše sa Ministarstvom spoljnih poslova u Teheranu, u utorak je Iranskoj nacionalnoj agenciji za štampu IRNA rekla da „prostor za dogovor postoji, ali američka strana mora da prilagodi očekivanja“.

Beograd preko ambasade u Vašingtonu i u Teheranu nastavlja diplomatsku komunikaciju koja je započeta u maju, sa primarnim ciljem osiguranja konsistentnosti spoljne politike pred samit EU sa Zapadnim Balkanom u Tivtu 5. juna. Očekuje se da predsednik Vučić i ministar Marko Đurić na samitu razgovaraju sa fon der Lajen i Kalas o značaju iranskog dosijea za regionalnu energetsku bezbednost.

Kakvu strategiju očekujete od Bele kuće u sledećih sedam dana, novu rundu pregovora sa konkretnim datumom ili povratak retorike o vojnom rešenju?