Austrija: Iran ima napredan program nuklearnog oružja, Teheran demantuje

Austrijska Direkcija za državnu bezbednost i obaveštajne poslove, poznata po skraćenici DSN, u utorak je objavila godišnji izveštaj sa stavom koji je u Beču dignuo razinu uznemirenja: Iran ima “napredan program nuklearnog oružja koji uključuje balističke rakete dugog dometa sa kapacitetom za nošenje nuklearnih bojevih glava”. Izveštaj je objavljen u trenutku kada Vašington pregovara sa Teheranom o memorandumu razumevanja, što je dinamika koja je za austrijsku javnost otvorila pitanje da li je Beč u izveštaju namerno usporio američko-iransku stranu pregovora.

Iz Teherana, Ministarstvo spoljnih poslova je u utorak veče u oglašavanju koje je distribuirano preko državnih medija, austrijski izveštaj odbacilo kao “lažan i bez osnova”. Iranski ministar spoljnih poslova Saidi Šaribi je dodao da je izveštaj “očevidan pokušaj kreiranja medijske halabuke protiv Irana”. Iz Saveta ministara Republike Austrije, ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner je u istom danu naveo da DSN “nije pod kontrolom političkog vrha” i da je izveštaj rađen “po istom metodološkom okviru koji se koristi posljednjih sedam godina”. Karner je u istom obraćanju za Servus TV pozvao “evropske partnere da se uključe u analizu obaveštajnih podataka”.

Šta tačno DSN navodi u svom izveštaju?

DSN, čije se sedište nalazi u Beču na adresi Ringstrasse 7, je u svom 124-stranog izveštaja u sekciji 4.3 navela da je iranska nuklearna infrastruktura u poslednjih 18 meseci imala “značajan kvalitativni pomak”. Posebno se ističu tri elementa: prvo, postoji aktivna obnova centrifuge u postrojenju Natanz sa proizvodnjom IR-9 modela, koji ima dvanaest puta veću produktivnost od IR-1. Drugo, izrada ploče za simulaciju eksperimentalnog implozivnog dizajna u tajnoj lokaciji severno od Esfahana, što je razvoj koji se u istoriji iranskog programa nije do sada javljao. Treće, integracija balističkog sistema Šahab-5 sa novim sistemom navođenja koji bi omogućio cilj od preko 4.000 kilometara, što je dovoljno za pogađanje cele Evrope.

Iz Brisela, Visoka predstavnica EU Kaja Kalas je u utorak na pres konferenciji u sedištu EU saopštila da je u kontaktu sa austrijskim ministrom spoljnih poslova Aleksandrom Šalenbergom i da bi EU “ozbiljno razmotrila” obaveštajne nalaze. Iz Berlina, kancelar Fridrih Merc je u Bundestagu u utorak veče naveo da bi austrijski izveštaj bio “razmatran u okviru E3 mehanizma” sa Francuskom i Velikom Britanijom. Iz Pariza, predsednik Francuske je u izjavi datoj na sednici Konzilijuma za spoljnu politiku, koji je u utorak održan u Elizejskoj palati, dao podršku austrijskom DSN-u, ali je naglasio da bi “informacija o nuklearnom programu morala biti potkrepljena i informacijama drugih obaveštajnih službi”.

Šta to znači za američko-iranske pregovore i Strait Hormuz?

Tajming izveštaja je za američko-iranske pregovore u Maskatu, koji bi se mogli zaključiti u prvoj polovini juna, problematičan. Iranska delegacija, koja u Maskatu ostaje pod vođstvom zamenika ministra spoljnih poslova Madžida Tahta Ravančija, sada ima dodatni razlog da pred pregovaračima istakne nedostatak međunarodnog poverenja, što za Teheran nije pogodna pozicija. Iz Vašingtona, Tramp je u utorak veče u izjavi za novinare na ulazu u rezidenciju Mar a Lago naveo da “ima poverenja u austrijske partnere ali ne donosi zaključke pre nego što se sve obaveštajne informacije sastave”.

Za Srbiju, koja u Beču ima ambasadu kao primarno mesto za multilateralne razgovore o energiji i bezbednosti, austrijski izveštaj otvara dva pitanja. Prvo, da li bi se zamišljeni transport iranske nafte preko Mediterana mogao naći na šestnaestoj listi sankcija EU, koju je Brisel najavio za kraj juna. Drugo, da li bi se naftni partneri NIS-a, što je posredan ali realan kanal, mogli naći u problemu zbog povezanosti sa iranskim posrednicima. Iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova, ministar Marko Đurić u utorak nije komentarisao austrijski izveštaj direktno, ali je u kratkoj izjavi za RTS naveo da je Srbija “u stalnom dijalogu sa Bečom i ostalim evropskim partnerima o pitanjima regionalne bezbednosti”.

Naredni krug zvaničnih pregovora u Maskatu zakazan je za petak 30. maja, sa ekspertskim sastankom u sredu 28. maja po lokalnom vremenu.