Beč: počinje novi krug nuklearnih pregovora SAD i Irana

U sedištu Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču u četvrtak je otvoren novi krug pregovora između delegacija Vašingtona i Teherana o tehničkim parametrima budućeg nuklearnog sporazuma. Pregovore vodi posebni izaslanik Bele kuće Brajan Huk, sa iranske strane šef je zamenik ministra spoljnih poslova Abas Aragči.

Ovo je peti susret dve strane od početka godine. Razlika u odnosu na ranije rundove je u tome što je za prvi put u istom hotelu prisutan i tim Visoke predstavnice EU Kaje Kalas, koji u istom danu održava odvojene konsultacije sa delegacijama Rusije i Kine. Za Srbiju, koja je u februaru obnovila tehnički sporazum sa MAAE o korišćenju radioaktivnih izvora, pregovori imaju neposredne implikacije na energetsku i naučnu saradnju.

Spor o stepenu obogaćivanja

Centralno pitanje je gornja granica obogaćivanja uranijuma. Vašington traži povratak na limit od 3,67 odsto, koji je bio definisan Zajedničkim sveobuhvatnim akcionim planom iz 2015. Teheran predlaže limit od dvadeset odsto za potrebe medicinskih izotopa, sa obavezom da se zalihe iznad pet odsto čuvaju u trećoj zemlji.

Razlika između dve pozicije nije samo brojčana, već se odnosi na pitanje tehničkog suvereniteta. Iran insistira na pravu na obogaćivanje na svojoj teritoriji, dok Sjedinjene Američke Države predlažu model konzorcijuma sa učešćem Rusije ili Kazahstana.

Bez verifikacionog mehanizma sa neograničenim pristupom inspektora MAAE nema održivog sporazuma, izjavio je generalni direktor agencije Rafael Grosi pred sednicu Borda guvernera u petak.

Reakcija evropskih institucija

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas najavila je da će Brisel u junskom paketu mera odlučiti o sudbini mehanizma snap-back sankcija. Mehanizam, koji omogućuje automatsko vraćanje sankcija ako se Iran ne pridržava ranijih obaveza, ističe u oktobru.

Diplomatske aktivnosti na marginama pregovora u Beču obuhvataju:

• konsultacije EU sa Rusijom o tehničkom modelu trećeg čuvara zaliha
• razgovore sa Kinom o garantnom okviru za rafinerijske kapacitete
• pripremu zajedničke izjave troje evropskih potpisnika sporazuma iz 2015
• koordinaciju sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima

Francuska, Nemačka i Velika Britanija, kao evropski potpisnici, već su u martu uputili pismo Savetu bezbednosti UN u kojem su izrazile spremnost da pokrenu mehanizam snap-back ako pregovori u Beču ne donesu rezultat do septembra.

Implikacije za Srbiju i region

Misija Srbije pri MAAE u Beču prati pregovore u tehničkom svojstvu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije izdalo zvaničnu izjavu, ali izvori iz misije navode da je Beograd zainteresovan za održanje sankcionog režima u meri koja ne ugrožava energetske projekte u kojima učestvuju ruski i kineski partneri.

Pitanje sankcija je od interesa za Srbiju i zbog nedavnih razgovora oko statusa Naftne industrije Srbije, gde je Vašington produžio waiver za rusku naftu. Iranske sankcije i ruske sankcije čine deo istog regulatornog ekosistema u Vašingtonu, i odluka o jednom paketu uobičajeno utiče i na drugi.

Šta sledi posle Beča

Pregovori u Beču trebalo bi da traju do nedelje. Posle ovog kruga, dve delegacije se sastaju ponovo u sredini juna u Maskatu, gde se Oman pojavljuje kao posrednik. Konačni nacrt sporazuma, prema brifinzima diplomatskih izvora, mogao bi biti spreman do kraja jula.

Mađarska, Slovačka i Italija u poslednje dve nedelje izrazile su rezerve prema oštrijem sankcionom režimu, dok Poljska, Češka i baltičke države podržavaju aktivaciju mehanizma snap-back. Pozicija Nemačke pod kancelarom Fridrihom Mercom ostaje neodlučena, sa naglaskom na ekonomski interes nemačkih hemijskih kompanija prisutnih u iranskom tržištu.

Da li će peti krug pregovora u Beču doneti tehnički nacrt o limitu obogaćivanja, ili će Iran pred septembarskim rokom potražiti vremensku ekstenziju kroz Savet bezbednosti UN?