Iran i SAD do memoranduma o razumevanju, Hormuz se otvara

Predsednik Donald Tramp najavio je u utorak iz Bele kuće da je memorandum o razumevanju između Sjedinjenih Američkih Država i Islamske Republike Iran o trajnom prekidu vatre i ponovnom otvaranju Hormuškog moreuza blizu finalizacije, posle više od dva meseca posredovanja Sultanata Omana i četvrte runde tehničkih razgovora koji su 11. maja održani u Maskatu. Sporazum, koji bi po Trampovim rečima trebalo da bude potpisan u narednim nedeljama, predviđa privremeni moratorijum na iransko obogaćivanje uranijuma iznad nivoa od 3,67 odsto, postepeno ukidanje pojedinih sankcija i fazno otvaranje pomorskih trgovinskih ruta u Persijskom zalivu.

Za Srbiju, koja je tokom rata između SAD-Izraela i Irana koji je počeo 28. februara držala neutralnu poziciju i evakuisala 11 državljana iz regiona, postizanje sporazuma ima konkretnu ekonomsku implikaciju kroz cenu nafte. Brent je u utorak posle Trampove izjave pao za 3,4 odsto na 73 dolara po barelu, što je najniži nivo u poslednje dve nedelje. Niža cena nafte direktno olakšava budžetu Srbije, koji nafta u uvozu opterećuje sa približno 2,3 milijarde evra godišnje, kao i potrošnji domaćinstava preko cena goriva, gde je litar dizela 22. maja prešao 195 dinara, što je istorijski maksimum.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči potvrdio je u izjavi državnoj agenciji IRNA da pregovori „napreduju u dobrom pravcu“, ali da Teheran zadržava poziciju da svaki dogovor mora uključiti i prekid borbi na svim frontovima, uključujući i nastavak razgovora između Izraela i Hezbolaha u Libanu uprkos prekidu vatre koji je postignut između izraelske i libanske vlade. Sirijska vlada Ahmeda al Šare, koja je tokom celog sukoba držala neutralnu poziciju i amortizovala posledice presretanja iranskih raketa od strane izraelske odbrane, podržala je obnovu pregovora i otvaranje moreuza.

Tehnička pitanja oko nadzora obogaćivanja

Memorandum o razumevanju, prema sažetku koji je u utorak prosleđen članicama Saveta bezbednosti UN, sadrži tri ključna elementa: moratorijum na obogaćivanje uranijuma iznad nivoa namenjenog za civilne potrebe, postavljanje stalnih inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju na lokacije u Natancu i Fordou, i otvaranje delovne grupe za fazno ukidanje sekundarnih sankcija na iranske banke. Generalni direktor MAEA Rafael Grosi je u Beču izneo ocenu da je „tehnički okvir koji se razmatra realan i može biti sproveden u kratkom roku“.

Iran i Oman zajedno koordiniraju pripremu novog sistema upravljanja Hormuškim moreuzom, kojim svakodnevno prolazi približno 20 odsto svetskog izvoza nafte. Maskat je predložio formulu trojnog nadzora, sa zajedničkim kontrolnim punktovima Irana, Omana i Saudijske Arabije, što je formula koja zaobilazi direktno američko-iransku interakciju u zoni i smanjuje rizik od slučajnih incidenata. Britanski analitičar Dejvid Pajket sa Brukings instituta ocenio je u kratkoj analizi da je „omanski model jedini koji u praksi može funkcionisati, jer ostavlja prostor za politički kompromis u trenutku kada nijedna strana ne traži otvoreni konflikt“.

Brisel zadovoljan, Tel Aviv sa rezervom

Brisel je preko Visoke predstavnice EU Kaje Kalas pozdravio napredak pregovora, sa formulacijom da je „svaki korak ka diplomatskom rešenju u interesu evropske bezbednosti“. Komesarka za trgovinu Maroš Šefčovič signalizirala je da bi EU mogla u toku sledećeg kvartala razmotriti delimično otkrivanje pojedinih ograničenja iranske ekonomske aktivnosti u Uniji, ali pod uslovom punog poštovanja moratorijuma na obogaćivanje uranijuma. Pariz i Berlin su, kao zemlje E3 grupe koja je istorijski vodila pregovore sa Iranom, podržali formulacije memoranduma.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu reagovao je sa rezervom, sa izjavom u Knesetu da Izrael „neće prihvatiti nijedan sporazum koji ostavlja Iranu sposobnost obnavljanja nuklearnog programa u srednjem roku“. Tel Aviv insistira da memorandum sadrži klauzule o trajnom demontiranju centrifuga, što Teheran odbija. Po britanskom dnevniku The Financial Times, ovaj jaz je glavna prepreka za potpisivanje, iako Tramp pritiska obe strane da nađu kompromis pre kraja juna.

Sledeći konkretni datum jeste 9. jun

Sledeći konkretni datum jeste sednica Saveta MAEA u Beču 9. juna, na kojoj će Grosi predstaviti detalje tehničkog okvira, posle čega bi potpisivanje moglo da usledi u Maskatu sredinom juna. Beograd će, prema izvorima u Palati Srbije, na samitu EU i Zapadnog Balkana u Tivtu 5. juna podržati formulaciju o povratku diplomatskom kanalu kao jedinom rešenju, što je linija sa kojom Srbija dolazi i u Generalnu skupštinu UN u septembru.

Šta mislite, koliko je realno da se sporazum potpiše do kraja juna, i šta bi za cenu energije u Srbiji značio dugoročni mir u Persijskom zalivu?