Iran i Oman dogovorili koridor kroz Hormuz, nafta pala

Iran i Oman su u utorak objavili zajednički privremeni okvir za ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, uskog plovnog puta kroz koji je pre zatvaranja prolazila petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Vest je važna i za Srbiju iako se tiče drugog kraja sveta: tržište nafte je globalno, pa se pad cene barela koji je usledio odmah po objavi prenosi, makar posredno, i na domaću cenu goriva, jer uvoznici i rafinerije prate kretanje Brenta i američke sirove nafte bez obzira na to gde se roba fizički kupuje. Do sada smo pisali o pretnjama Teherana potpunom blokadom izvoza nafte iz Zaliva i o najavi novih američkih sankcija. Utorašnji dogovor je prvi put da postoji konkretan okvir za ponovno otvaranje moreuza, ne samo najava.

Šta predviđa privremeni okvir

Prema zajedničkom saopštenju koje prenosi Omanska novinska agencija, razgovore su vodili iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči i omanski ministar spoljnih poslova Badr Albusaidi. Okvir predviđa zajednički privremeni pomorski koridor kroz moreuz i zajednički projekat uklanjanja mina, sa ciljem da se obnovi bezbedna plovidba. Tehnički razgovori dve strane, kako se navodi, nastavljaju se o stalnom koridoru, budućoj upravi nad moreuzom, mehanizmu razmene informacija, upravljanju saobraćajem i pružanju pomorskih i bezbednosnih usluga.

Iranski zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi rekao je, prema prenosu agencije Tasnim, da bi o stalnoj ruti trebalo pregovarati u roku od 30 do 60 dana. Isti zvaničnik je u utorak, međutim, poručio da moreuz i dalje ostaje vojno zatvoren, uprkos objavljenom okviru, što pokazuje da je reč o otvaranju diplomatskog prostora za pregovore, a ne o trenutnoj promeni na terenu. Obe strane su u saopštenju naglasile i značaj održavanja zajedničkih razgovora sa zemljama regiona koje izlaze na vode Persijskog zaliva, a Albusaidi je na društvenim mrežama napisao da će razgovori sa regionalnim partnerima “biti vođeni u prilog miru i saradnji, stabilnosti i slobodi plovidbe.”

Zašto Trampova tvrdnja o razminiranju izaziva sumnju?

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je u utorak da je američka mornarica očistila sve mine iz glavne plovne trake moreuza, ali za tu tvrdnju nije ponudio nikakav dokaz. Evropski zvaničnici su ranije, povodom sličnih Trampovih izjava, iskazivali sumnju, jer je razminiranje dugotrajan i složen posao koji se ne završava za nekoliko dana. Dvojica američkih zvaničnika sa neposrednim saznanjem o stvari ipak su potvrdila Trampovu objavu agenciji Aksios.

Uz najavu o razminiranju, Tramp je uputio i upozorenje. “Iran je obavešten da će svaki brod ili čamac koji postavlja nove mine biti odmah i sistematski uništen,” rekao je u objavi koju prenosi Aksios.

Državni sekretar Marko Rubio je, prema istom izvoru, više stranih kolega obavestio da Sjedinjene Države zasad ne planiraju nove udare na Iran, uz ogradu da odmazda nije isključena ukoliko Iran napadne prvi. Rubio je poručio da je težište sada na drugim vidovima pritiska, pre svega na ekonomskim sankcijama.

Kako je tržište nafte reagovalo

Cena nafte je na vest o iransko omanskom okviru pala oko dva i po odsto, na najniži nivo od sredine avgusta. Prema podacima Rojtersa koje prenosi Pajhvok, Brent je pao 2,30 dolara ili 2,6 odsto, na 86,28 dolara po barelu u 4.47 časova po Griniču, najniže od 13. avgusta. Američka sirova nafta Vest Teksas Intermedijet (VTI) pala je 2,08 dolara ili 2,53 odsto, na 80,29 dolara po barelu, najniže od 10. avgusta. Oba referentna tipa nafte pala su više od tri odsto već u utorak.

Rigzon je, međutim, u sopstvenom pregledu tržišta istog dana naveo drugačije vrednosti: VTI na 81,54 dolara uz pad od jedan odsto, a Brent na 87,46 dolara uz pad od 1,26 odsto. Razlika verovatno dolazi iz različitih trenutaka merenja tokom trgovačkog dana, ali izvori se ovde ne slažu oko tačnog nivoa cene, pa oba podatka vredi imati u vidu.

“Tržište i dalje reaguje na događaje oko plovidbe kroz Hormuški moreuz,” rekao je za Rojters Micuru Muraiši, analitičar kuće Fudžitomi sekjuritis.

Ana Džejkobs, nerezidentna saradnica Instituta arapskih država Zaliva, ocenila je da je dogovor korak u pravom smeru, ali da ključno pitanje ostaje vašingtonska reakcija. “Nepoznanica je Tramp i to da li će njegova administracija podržati ovaj okvir,” rekla je Džejkobs.

Širi diplomatski okvir

Moreuz je uglavnom zatvoren od marta, kada ga je Iran blokirao posle američkih i izraelskih napada 28. februara, u kojima je ubijen vrhovni vođa Ali Hamnei. U junu je potpisan privremeni mirovni sporazum na 60 dana, ali je taj rok istekao sredinom avgusta bez trajnog rešenja, pa je utorašnji okvir prvi konkretan pokušaj da se pregovori nastave posle zastoja.

Vašington je u ponedeljak proširio sankcije Iranu i upozorio trgovinske partnere na moguća ograničenja, mada primena nije bila trenutna. Sjedinjene Države su istovremeno počele da vraćaju deo diplomatskog osoblja u misije na Bliskom istoku koje su ranije bile smanjene zbog zategnutosti sa Teheranom, što se čita kao znak da Vašington rizik od bliske eskalacije procenjuje nižim nego pre nekoliko meseci.

Kina je reagovala odbacivanjem pritiska na Iran. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijen rekao je na redovnoj konferenciji za novinare da se Peking odlučno protivi nezakonitim jednostranim sankcijama Iranu. “Preduzećemo sve neophodne mere da zaštitimo svoja prava,” poručio je Lin.

Albusaidijeva poseta Teheranu usledila je dan posle posete pakistanskog načelnika Generalštaba Asima Munira, koji je, prema iranskim zvaničnicima, došao da otvori prostor za pregovore i prenese iranske uslove američkoj strani. Oman i Pakistan su tokom celog spora bili glavni posrednici između Vašingtona i Teherana.

Naredni krug razgovora Irana i Omana o stalnoj ruti kroz Hormuz najavljen je za period od 30 do 60 dana, bez preciznog datuma. Do tada moreuz, prema iranskim zvaničnicima, formalno ostaje vojno zatvoren uprkos objavljenom okviru, a pitanje da li će Vašington prihvatiti dogovor kao osnovu za obnovu sopstvenih pregovora sa Teheranom je ono oko čega se sada lome mišljenja u Vašingtonu i Muskatu.