Limasol: Gimnih sastanak EU 27. maja, Ukrajina i proširenje glavne teme
Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU okupljaju se 27. i 28. maja u Limasolu u neformalnom Gimnih formatu, sa Ukrajinom, posredovanjem Brisela u pregovorima sa Iranom i proširenjem ka Zapadnom Balkanu kao tri prioriteta koja postavlja kiparsko predsedavanje.
Limasol će tokom srede i četvrtka, 27. i 28. maja, ugostiti ministre spoljnih poslova svih 27 članica Evropske unije na neformalnom sastanku u formatu Gimnih, koji kiparsko predsedavanje organizuje kao prvi veliki diplomatski događaj svog šestomesečnog mandata. Visoka predstavnica Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas otvoriće sastanak uvodnim obraćanjem o tri prioriteta: nastavku finansijske i vojne podrške Ukrajini, posredovanju Brisela u finalnoj fazi pregovora između SAD i Irana, i pripremi samita EU sa Zapadnim Balkanom koji je zakazan za 5. jun u Tivtu.
Za Srbiju, kandidata sa najnižom usklađenošću sa zajedničkom spoljnopolitičkom pozicijom EU u 2026. godini koja iznosi 64 odsto, ovaj Gimnih sastanak ima konkretnu težinu, jer će se na njemu finalizovati formulacija zaključaka o proširenju koje će šefovi država i vlada usvojiti u Tivtu deset dana kasnije. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić ne učestvuje u Gimnih formatu, koji je rezervisan za članice, ali Beograd preko stalne misije pri EU u Briselu prati svaki signal i priprema diplomatske odgovore za sastanke koje će Vučić, Miščevićka i Đurić imati u Tivtu sa Kostom, fon der Lajen i Milatovićem.
Format Gimnih, koji se održava jednom u šest meseci, omogućava ministrima da bez zvanične agende razmatraju strateška pitanja u manjim grupama, sa značajnijim učešćem akademskih i analitičkih eksperata. Ovog puta, kiparsko predsedavanje pripremilo je tri tematske sesije: bezbednost u istočnom Mediteranu i u kontekstu mirovnog plana za Gazu, transatlantski odnosi i trgovinski okvir, i partnerstva EU sa zemljama Zaliva, Azije, Afrike i Latinske Amerike, sa naglaskom na konkurentnost evropske industrije u kontekstu kineskog rastućeg uticaja u tim regionima.
Tri konkretna ishoda koja Limasol mora isporučiti
Prvi ishod koji je u Briselu već definisan jeste finalizacija paketa od pet milijardi evra za ojačanje ukrajinske vazdušne odbrane, koji je Kaja Kalas u ponedeljak najavila kao odgovor na ruski napad sa rakatama Orešnik i 600 dronova na Kijev tokom prošlog vikenda. Drugi ishod jeste politička poruka Teheranu i Vašingtonu o spremnosti EU da bude potpisnik memoranduma o razumevanju koji bi mogao biti finalizovan sredinom juna. Treći ishod jeste formulacija o napretku proširenja, sa posebnim akcentom na rad Crne Gore koja zatvara pretposlednji pregovarački klaster.
Rosa Balfour, direktorka Carnegie Europe u Briselu, u kratkoj analizi za European Western Balkans portal ocenila je da bi Gimnih u Limasolu mogao postati prelomna tačka za drugačiju interpretaciju politike proširenja. Po čitanju Balfour, kiparsko predsedavanje insistira na formulaciji „uslovljenog ali predvidljivog“ proširenja, što je razlika u odnosu na poljsko predsedavanje koje je u prvih šest meseci ove godine zadržalo agresivniji ton prema kandidatima koji nisu ispunili reformske ciljeve.
Brisel sa konkretnim datumom, Berlin i Pariz oprezno
Brisel je preko Visoke predstavnice Kalas dostavio članicama radni dokument o sledećoj fazi sankcionog režima prema Rusiji, koji obuhvata dodatnih 19 fizičkih lica i osam pravnih lica, sa posebnim akcentom na one koje su učestvovale u finansiranju proizvodnje dronova tipa Šahid. Paket sankcija očekuje se da bude usvojen na narednoj zvaničnoj sednici Saveta za spoljne poslove EU u Briselu 23. juna. Komesarka za proširenje Marta Kos koristiće Gimnih za bilateralne razgovore sa nemačkim, francuskim, italijanskim i poljskim kolegom o pristupu klasterima koje treba otvoriti tokom drugog polugodišta.
Berlin je preko ministra spoljnih poslova Johana Vadefula signalizirao podršku Trampovom predlogu o memorandumu sa Iranom, ali pod uslovom da Evropska unija bude formalni potpisnik kao garant tehničkog okvira, što bi bilo bez presedana u ovom obliku. Pariz, koji je pod francuskim predsedavanjem Saveta EU u 2023. godini bio glavni inicijator nove agende proširenja, sada dolazi sa rezervom, jer francuska vlada Sebastijena Lekornia trenutno ima ograničen prostor za nove diplomatske inicijative.
Sledeći konkretni datum jeste 5. jun u Tivtu
Sledeći konkretni datum jeste samit EU i Zapadnog Balkana 5. juna u Tivtu, na kojem će zaključci koji su finalizovani u Limasolu biti formalno predstavljeni i potvrđeni. Beograd će preko delegacije koju vodi predsednik Vučić koristiti samit za bilateralne razgovore sa Kostom, fon der Lajen i Mecolaom, sa primarnim ciljem postizanja signala o otvaranju klastera o slobodi kretanja radne snage do kraja kalendarske godine.
Kakav signal očekujete iz Limasola, više opomene Beogradu zbog niske usklađenosti, ili više podrške za otvaranje novog pregovaračkog klastera?
