Rusija najavila novi talas napada na Kijev, evakuacija diplomata
Moskva je u utorak ujutru saopštila da će se sledeći talas sistemskih udara na ukrajinsku prestonicu desiti u narednih 72 sata, što je razlog za poziv stranim diplomatama da se evakuišu.
Sledećih 72 sata u Kijevu mogu biti, prema najavi Ministarstva odbrane Ruske Federacije od 25. maja uveče, najteža u istoriji rata sa Ukrajinom. Moskva je u saopštenju navela da je u toku “treća faza sistemskih udara” na ukrajinsku prestonicu, sa fokusom na energetsku i transportnu infrastrukturu. Saopštenje je usledilo dva dana posle udara na Kijev od 23. maja, u kojem su tri osobe poginule, 92 ranjeno, a uništena petospratna stambena zgrada u Solomjanskom rejonu. Za srpsku javnost, posebno za građane koji su zimu provodili u Beogradu sa naftom koja stiže iz Ruske Federacije preko Mađarske, ova faza rata ima posredne ali konkretne ekonomske implikacije.
Rusija je u napadu od 23. maja, prema procenama Generalštaba ukrajinske vojske, ispalila 690 projektila i bespilotnih letelica, što je rekord u 39 meseci rata. Po stavu Generalštaba, među projektilima je bila i jedna hipersonična raketa Orešnik, što je tek treća upotreba ovog oružja od početka rata. Ukrajinske protivvazdušne snage su, prema istom izvoru, uspele da obore 87 odsto projektila, ali su preostalih 13 odsto uzrokovali ogromnu materijalnu štetu. Naredni krug napada, prema najavi Moskve, planiran je između 26. i 29. maja, što je period koji obuhvata praznik Pedesetnice u ukrajinskom pravoslavnom kalendaru.
Šta su pozadinski razlozi za novu fazu udara?
Ruski Generalštab je u istom saopštenju naveo da je nova faza odgovor na ono što je opisano kao “namerni ukrajinski napad” na studentski dom u Starobiljsku, ruskom okrugu Luganske oblasti, u petak 22. maja. Po informaciji ruske strane, u napadu su poginula tri studenta. Iz Kijeva je informacija odbijena, sa stavom da se “ukrajinske snage ne ciljaju civilne objekte” i da je informacija deo ruske propagandne kampanje pred pregovore. Iz Ujedinjenih nacija, sekretar generalni Antonio Gutereš je u izjavi za novinare u Njujorku u utorak veče pozvao obe strane na “zadržavanje od daljih eskalacionih poteza” i istakao da bi se “civilne strukture morale isključiti iz vojnih ciljeva”.
Iz Brisela, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas je u utorak na otvaranju zasedanja Saveta ministara saopštila da bi EU “do kraja juna usvojila šesnaestu rundu sankcija protiv Ruske Federacije”, sa fokusom na bankarski sistem i naftnu logističku mrežu. Iz Berlina, kancelar Fridrih Merc je u istom danu izjavio da je Nemačka spremna da povećavanje budžetske podrške Ukrajini sa 10 na 15 milijardi evra, što je predlog koji se prema kalendaru Bundestaga razmatra sledeće sedmice. Iz Pariza, predsednik Francuske je u izjavi datoj na sednici Konzilijuma za spoljnu politiku naveo da bi se “francusko stanovište oko obezbeđenja Kijeva moralo posebno razmotriti”.
Kako se odražava na Srbiju i region?
Za Srbiju, ako bi se eskalacija nastavila kako je Moskva najavila, ključno pitanje je nastavak energetskih isporuka iz Ruske Federacije preko Mađarske. Po Sporazumu o gasu koji je Srbija sa Gaspromom potpisala u maju 2025. godine, Beograd preko Mađarske dobija najnižu cenu u Evropi, sa formulom koja garantuje stabilnu isporuku do 31. maja 2027. Ekonomska analiza Instituta ekonomskih nauka, objavljena u maju ove godine, ukazuje da bi prekid isporuka, kakav bi mogla doneti eskalacija sa nepredvidim posledicama na ruski izvoz, srpsku ekonomiju koštao oko 1,2 milijarde evra do kraja godine, što je oko 1,7 odsto BDP-a.
Diplomatske misije u Kijevu su u utorak veče početkom procesa evakuacije neproizvodnog osoblja. Po informaciji koju je Reuters objavio na osnovu razgovora sa pet evropskih ambasada, evakuacija obuhvata oko 200 osoba, od kojih su većina kuhari, vozači i administrativni saradnici. Diplomate najvišeg nivoa, ambasadori i njihovi zastupnici, ostaju u Kijevu. Iz srpskog Ministarstva spoljnih poslova, ministar Marko Đurić je u izjavi za RTS u utorak veče naveo da “srpska ambasada u Kijevu ostaje u punom kapacitetu” i da je “u svakodnevnom kontaktu sa srpskim građanima koji žive u Ukrajini”.
Iz Vašingtona, sekretar za spoljne poslove Marko Rubijo je u izjavi za Fox News naveo da je u utorak razgovarao sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, sa porukom da bi se “eskalacija morala odmah okončati”. Rubijo nije precizirao da li su razgovori bili na inicijativu Vašingtona ili Moskve, ali je naveo da bi se “tema bila otvarana na sledećem sastanku Tramp-Putin”, koji bi se po nezvaničnim informacijama mogao desiti u Helsinkiju u drugoj polovini juna.
