Kijev udario naftovod Vtorovo: prekinuto snabdevanje Moskve i aerodroma

Bezbednosna služba Ukrajine izvela je u ponedeljak udar na naftnu pumpnu i dispečersku stanicu Vtorovo u Vladimirskoj oblasti, koja predstavlja strateški čvor unutrašnjeg sistema snabdevanja Ruske Federacije naftom i koja opslužuje gorivom moskovsku regiju kao i sva tri glavna aerodroma ruske prestonice. Operacija, koju je u zvaničnom saopštenju potvrdio direktor SBU general Vasilj Maljuk, izvedena je dronovima dugog dometa koje je domaća ukrajinska industrija proizvela u poslednjih dvanaest meseci.

Za Srbiju, koja Naftnu industriju Srbije drži pod ruskim većinskim vlasništvom Gazprom Njefta i čija rafinerija u Pančevu obrađuje sirovinu koja jednim delom dolazi iz ruskih izvora, svaki udar na rusku naftnu infrastrukturu posredno utiče na rizik distribucije i osiguranja energetskih ugovora. Po podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, dnevna potrošnja goriva u Srbiji iznosi približno 16 hiljada tona, sa rezervama za 90 dana propisanim u skladu sa direktivom EU. Eskalacija na ruskom naftnom kanalu može u sledećim sedmicama dovesti do dodatnog talasa restruktiranja ugovora sa međunarodnim osiguravajućim kućama, što je rizik koji NIS pažljivo prati.

Pumpna stanica Vtorovo je deo sistema Transnafte i nalazi se u centralnom delu Ruske Federacije, na pravcu koji povezuje rafinerije Volgo-Uralskog basena sa moskovskom regijom. Po proceni britanskog Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, koji prati ruski naftni izvoz, prekid funkcionisanja stanice Vtorovo na duži rok mogao bi da utiče na isporuke u centralnu Rusiju u obimu od približno 800 hiljada barela dnevno. Lokalne ruske vlasti potvrdile su požar koji je trajao osam časova i evakuaciju tehničkog osoblja, bez saopštenja o žrtvama.

Doktrina dubokih udara koju Kijev sistematizuje

Operacija u Vtorovu jeste deo šire ukrajinske doktrine koja se u poslednjih osam meseci sistematski razvija sa fokusom na rusku naftnu i elektroenergetsku infrastrukturu duboko u unutrašnjosti zemlje. SBU je tokom maja izvelo udare i na rafinerije u Rjazanskoj, Tulskoj i Lipeckoj oblasti, sa kumulativnim efektom koji je doveo ruski izvozni kapacitet do najnižeg nivoa u poslednje četiri godine. Po proceni think-tanka Re-Russia, koji prati posledice zapadnih sankcija na rusku ekonomiju, izvoz nafte i gasa Rusije mogao bi u 2026. godini pasti za više od 25 odsto, sa potencijalnim gubitkom budžetskih prihoda većim od jednog triliona rubalja.

Mark Galeotti, direktor konsultantske firme Mayak Intelligence u Londonu i počasni profesor pri Školi za slovenske i istočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu, ocenio je u kratkoj analizi za Le Monde da Kijev „sprovodi sistemsku destabilizaciju ruske naftne distribucije kao alternativu klasičnoj kopnenoj ofanzivi“. Po Galeottijevoj proceni, ako tempo ukrajinskih dubokih udara nastavi rast u drugom kvartalu, Kremlj će biti prinuđen da preusmeri značajan deo protivvazdušne odbrane sa frontova ka unutrašnjosti, što bi otvorilo prostor ukrajinskoj armiji za ofanzivne operacije u Donbasu.

Brisel pozdravio, Vašington bez komentara, Peking sa rezervom

Brisel je preko Evropske službe za spoljne poslove izneo neutralan komentar, sa formulacijom da „Ukrajina ima pravo da se brani protiv vojne agresije Rusije, uključujući i pogađanje vojne logistike koja podržava agresiju“. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas, u izjavi za AFP u Limasolu gde je u sredu otvorila neformalni Gimnih sastanak, dodala je da se „svaki ukrajinski udar mora razmatrati u kontekstu opšte ruske invazije i bezuslovnog napada na civilnu infrastrukturu Ukrajine“.

Vašington nije izdao zvaničan komentar na operaciju u Vtorovu, što je linija koju Bela kuća drži još od februara kada je Tramp odbio da javno komentariše seriju ukrajinskih udara na rusku naftnu infrastrukturu. Peking je preko portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova izrazio zabrinutost zbog „eskalacije rizika za međunarodnu energetsku tržišnu stabilnost“, što je formulacija koja u kineskom diplomatskom rečniku znači blago kritičnu poziciju prema ukrajinskim potezima ali bez konkretne osude. Cena Brenta je u utorak posle vesti pala za tri procenta, jer su tržišta očekivanja vezala uglavnom za napredak SAD-iranskih pregovora.

Sledeći konkretni datum jeste 12. jun

Sledeći konkretni datum jeste sednica Saveta NATO na nivou ministara spoljnih poslova u Briselu 12. juna, na kojoj će biti otvorena tema dugoročne podrške Ukrajini i pripreme samita Alijanse 24. i 25. juna u Hagu, gde će glavna tačka biti produženje strukturnih obaveza prema Kijevu. Beograd je preko saopštenja Ministarstva spoljnih poslova ponovio neutralnu poziciju, sa pozivom na povratak diplomatskom kanalu kao jedinom rešenju.

Kako mislite da bi cenu nafte u sledećim mesecima više pomerilo, ukrajinski udari po ruskoj naftnoj infrastrukturi ili eventualni iranski sporazum sa SAD?