Satelitski snimci otkrivaju štetu: stala moskovska rafinerija

Za Srbiju, čija energetska bilansa i dalje zavisi od ruske nafte i od stabilnosti tržišta na koje OFAC sankcije već pritiskaju NIS, svaki udar na rusku preradu nije apstraktna ratna vest, već pitanje cena i sigurnosti snabdevanja. Zato satelitski snimci moskovske rafinerije, objavljeni 20. juna, zaslužuju pažnju i u Beogradu, a ne samo u Kijevu i Moskvi.

Snimci pokazuju oštećene rezervoare i pogon primarne prerade nafte u rejonu Kapotnja, na jugoistoku ruske prestonice. Generalštab ukrajinske vojske saopštio je da je rafinerija obustavila rad, da je oštećen jedan kombinovani pogon i nekoliko rezervoara. Reč je o postrojenju koje snabdeva moskovsko tržište gorivom, pa bi i privremeni zastoj imao odjek na ruskom unutrašnjem snabdevanju.

Šta tačno pokazuju snimci iz Kapotnje?

Naknadna procena, oslonjena na satelitsku fotografiju, daje precizniju sliku od prvih izveštaja iz noći napada. Vidljive su tamne mrlje na mestu rezervoara i tragovi gorenja oko pogona za preradu. Upravo to potvrđuje ukrajinsku tvrdnju da meta nije bila simbolična, već infrastrukturna, usmerena na kapacitet prerade, a ne samo na efekat u javnosti.

Napad od 18. juna bio je drugi za nedelju dana na moskovsku rafineriju, što ukazuje na promišljen obrazac, a ne na izolovan udar. Kijev poslednjih meseci sistematski pogađa rusku naftnu infrastrukturu duboko unutar teritorije, računajući da svaki zaustavljeni pogon smanjuje prihode kojima se finansira rat i stvara pritisak na rusko domaće tržište goriva.

Ruska protivvazdušna odbrana saopštila je da je na prilazima Moskvi oborila najmanje 194 drona. Posledice se nisu zaustavile na rafineriji. Zbog bezbednosnih mera otkazano je ili odloženo 527 letova na moskovskim aerodromima, što je poremetilo civilni saobraćaj u širem regionu prestonice. Ruski zvaničnici naveli su da je u napadu na Moskvu povređeno sedamnaestoro ljudi, među njima i dvoje dece.

Zašto je ovaj udar drugačiji od prethodnih?

Razmera je ono što ovaj napad izdvaja. Reč je o najvećem udaru dronovima na Moskvu od početka invazije, mereno i brojem letelica i obimom poremećaja koji je izazvao u prestonici. Kombinacija pogođene rafinerije, stotina oborenih dronova i blokade vazdušnog saobraćaja pokazuje da je ukrajinska kampanja dubinskih udara dostigla novi prag.

Za posmatrače iz evropskih kancelarija, ovakvi snimci nose dvostruku poruku. S jedne strane, potvrđuju da Kijev ima sposobnost da deluje daleko od linije fronta i da održi pritisak na ruski energetski sektor. S druge strane, otvaraju pitanje ranjivosti svetskog tržišta nafte, jer svaki zastoj u ruskoj preradi može da pomeri cene koje na kraju osete i potrošači u Srbiji.

Geopolitička realnost rata sve više se meri litrama goriva i kilovatima, a ne samo kvadratnim kilometrima fronta. Moskovska rafinerija u Kapotnji time postaje simbol nove faze sukoba, u kojoj je infrastruktura na meti jednako koliko i vojska.

Kako će se cene goriva na Balkanu poneti ako se ukrajinski udari na rusku naftnu industriju nastave istim tempom?