Priština: Marta Kos uslovila pristupni napredak Kosova dijalogom sa Beogradom

Komesarka EU za proširenje Marta Kos boravila je 15. maja u Prištini, gde se sastala sa kosovskim premijerom u tehničkom mandatu Albinom Kurtijem i vršiteljkom dužnosti predsednice Albulenom Hadžiju.

Poseta je trajala dva dana i, prema brifingu kabineta Komesarke, bila „strateška recenzija stanja na Kosovu pred samit EU sa Zapadnim Balkanom u Tivtu“. Posle objavljivanja zvaničnog saopštenja u sredu uveče, Brisel je signalizirao da napredak Kosova ka pristupnim pregovorima ostaje uslovljen i reformama i konkretnim iskoracima u dijalogu sa Beogradom.

Za Srbiju, koja je u Briselu istovremeno u sopstvenom pristupnom procesu, pozicija Komesarke ima dvostruku važnost. Sa jedne strane potvrđuje da Beograd nije jedini akter koji čeka uslove EU oko dijaloga. Sa druge strane otvara prostor da, ako u Tivtu 5. juna Brisel formuliše zaključke koji zahtevaju konkretne korake, oba aktera moraju da pokažu kretanje. Takva situacija nije se dešavala u prethodnih pet godina.

Kos je u Prištini bila precizna:

Postoji mesto za Kosovo u Evropskoj uniji i u pristupnom procesu, ali napredak u reformama i razvoj u dijalogu sa Beogradom ostaju ključni faktori koji oblikuju put Kosova ka članstvu.

Prema čitanju briselskih izvora, formulacija je znatno preciznija od zvaničnih zaključaka koje je donelo Veće EU u januaru, gde je dijalog spomenut samo kao „važan element“ pristupnog procesa.

Šta su tri konkretna iskoraka koja Brisel očekuje

Prvi konkretan iskorak je operacionalizacija Zajedničke komisije za nestale osobe. Komisija je formirana na trilateralnom sastanku u Briselu 22. januara 2026, prvi put posle 25 godina od kraja sukoba. Šef pregovaračkog tima Beograda Petar Petković, šef pregovaračkog tima Prištine Beslav Bisljimi i specijalni predstavnik EU za dijalog Peter Sorensen sporazumeli su se u januaru o njenoj operacionalizaciji, ali se konkretan mandat i raspored sastanaka još razrađuju.

Drugi iskorak tiče se formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Pitanje je predmet spora od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. Beograd tvrdi da Zajednica mora imati izvršne nadležnosti, dok Priština smatra da bi takve nadležnosti predstavljale pretnju njenom suverenitetu. Briselski tim Sorensen u prethodne tri godine ponudio je sedam različitih formulacija, ali nijedna nije prihvaćena od obe strane.

Treći iskorak je registracija srpske automobilske dokumentacije na Kosovu. Pitanje je predmet sporova od 2022, sa periodičnim eskalacijama koje su vodile blokadama na administrativnim prelazima. Sorensen je u maju predložio tehničku formulaciju koja bi omogućila prelazni period od 18 meseci. Obe strane je razmatraju.

Tivat kao prelomna tačka

Samit EU sa Zapadnim Balkanom 5. juna u Tivtu okuplja 42 delegacije i oko 300 medijskih predstavnika. Prema brifingu kabineta predsednika Evropskog saveta Antonija Koste, samit treba da donese konkretnu poruku oba aktera.

Predsednik Aleksandar Vučić, koji predvodi srpsku delegaciju, na samitu će imati bilateralne razgovore sa Kostom, predsednicom Komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, koji je domaćin. Kosovska delegacija, koju će predvoditi vršiteljka dužnosti predsednice Hadžiju, takođe će imati paralelne sastanke.

Položaj Komesarke Kos, koja je preuzela dosije u januaru posle Olivera Varhelija, signalizira novi ton evropskog pristupa Zapadnom Balkanu. Nekoliko analitičara, među njima Roza Balfur iz Karnegi Evrope, opisali su ga kao „uslovljen ali predvidljiv“. To je razlika u odnosu na poljsko predsedavanje Savetom EU u prvih šest meseci ove godine, koje je insistiralo na agresivnijem tonu prema svim kandidatima.

Kakav signal očekujete iz Tivta 5. juna, konkretan datum za otvaranje novog pregovaračkog klastera ili pažljivu diplomatsku formulaciju bez jasnih obaveza?