Primirje na ivici: SAD i Iran zaustavili udare posle 13 dana

Krhko primirje između Vašingtona i Teherana, uspostavljeno posle trinaest noći uzajamnih udara, Srbiju se tiče neposrednije nego što geografska udaljenost sugeriše: svaka nova eskalacija u Persijskom zalivu i pretnja zatvaranjem Hormuškog moreuza podižu cenu nafte na svetskim berzama, a time i cenu goriva na domaćim pumpama, u trenutku kada srpska naftna industrija ionako posluje pod pritiskom američkog sankcionog režima.

Iranski vojni portparol saopštio je da su američke snage obustavile napade tokom poslednje dve noći, nakon čega je i Teheran zaustavio svoj odgovor, čime je posle trinaest dana rata nastupila prva pauza u razmeni vatre. Prekid, međutim, ne počiva na potpisanom sporazumu nego na uzajamnom uzdržavanju, pa u iranskoj prestonici otvoreno upozoravaju da će sukob geografski proširiti ukoliko Vašington obnovi udare.

Teheran tvrdi da izraelski vrh pritiska američkog predsednika Donalda Trampa da nastavi kampanju, dok u samom Izraelu preovlađuje uverenje da je nova runda bombardovanja tek pitanje dana. Ta razlika u očekivanjima, uz odsustvo pisanog dokumenta, čini razliku između pauze i mira, i objašnjava zašto se pauza opisuje kao krhka.

Zašto krhka pauza ne znači i kraj rata?

Tramp je zaustavio udare uoči najavljenog susreta sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, na kojem će, prema najavama, biti reči o situaciji u Iranu. Ishod tog razgovora odrediće da li će pauza prerasti u pregovore ili u novi talas napada, jer se dve prestonice, Vašington i Tel Aviv, ne slažu oko toga da li je iranski nuklearni i raketni potencijal već dovoljno degradiran.

Uporedo sa zatišjem na nebu, otvoren je diplomatski kanal. Prema predlogu koji su zajednički formulisali Katar i Pakistan, obe strane su signalizirale spremnost na povratak dijalogu i na pozicije od pre poslednje eskalacije, što bi podrazumevalo ponovno otvaranje Hormuškog moreuza i ublažavanje američkih sankcija iranskom izvozu nafte. U Omanu, gde se odvija poseban krug razgovora o bezbednosti plovidbe kroz Hormuz, prijavljen je napredak, ali bez konkretnih garancija.

Da se sukob ne zadržava samo na osi Vašington, Teheran, svedoči i to što su jemenski Huti oborili saudijski izviđački dron, čime je i Zaliv uvučen u širu logiku konfrontacije. Upravo takvi incidenti daju težinu iranskoj pretnji o geografskom širenju rata, jer pokazuju da Teheran raspolaže mrežom saveznika sposobnih da otvore nove tačke pritiska od Crvenog mora do Zaliva.

Šta pauza znači za Srbiju i region

Za Srbiju, kao energetski uvoznu ekonomiju, svaki dan mira u Zalivu znači predvidljiviju cenu nafte i stabilniji budžet, dok bi zatvaranje Hormuza, kroz koji prolazi petina svetske nafte, brzo poremetilo lance snabdevanja na koje se oslanja i domaća privreda. Evropska unija, koja od Beograda očekuje usklađivanje spoljne politike, za sada poziva obe strane na uzdržanost i podržava katarsko-pakistansku inicijativu kao diplomatski okvir.

Beograd zvanično ostaje po strani od bliskoistočne krize, ali njene posledice ne poznaju granice: rast cena energenata, novi migracioni pritisci i pomeranje pažnje velikih sila sa Balkana na Zaliv već oblikuju kontekst u kojem srpska diplomatija donosi odluke. Pitanje koje se nameće nije da li će pauza potrajati, nego šta će Srbija učiniti ako sutra ujutru sa Bliskog istoka ponovo stigne vest o udarima. Verujete li da je ovo primirje početak mira ili samo predah pred novu eskalaciju?