Tajvan šalje mornaricu na Dongsa posle sukoba s Kinom
Posle 33-časovnog suočavanja obalskih straža, Tajpej najavio da će mornarica podržati patrole oko Dongsa zbog sve češćih kineskih operacija u sivoj zoni.
- Tajpej je 2. juna najavio da će mornarica podržati patrole obalske straže oko ostrva Dongsa u Južnom kineskom moru.
- Odluka je stigla posle 33-časovnog suočavanja kineske i tajvanske obalske straže 24. i 25. maja.
- Kineski patrolni brod od 5.500 tona suočen je s tajvanskim brodom Taichung od 1.000 tona zapadno od ostrva.
- Tajvan navodi da su se kineski brodovi pojavili 39 puta u poslednjih godinu i po dana.
Tajvanska vlada najavila je 2. juna da će mornarica ostrvske države od sada podržavati patrole obalske straže oko udaljenog ostrva Dongsa, poznatog i kao Pratas, u Južnom kineskom moru. Odluka dolazi nakon suočavanja koje je trajalo 33 sata i koje je u Tajpeju protumačeno kao zaokret u pritisku Pekinga u takozvanoj sivoj zoni, prostoru između mira i otvorenog sukoba.
Za Srbiju, koja drži do principa teritorijalnog integriteta i nemešanja, ovakvi incidenti nisu daleka egzotika: oni pokazuju kako se velike sile sve češće takmiče ispod praga rata, metodom koja ne pita za saglasnost manjih aktera i koja menja pravila pomorskog prava na koje se oslanja i naša spoljna trgovina kroz globalne plovne puteve.
Šta se dogodilo kod Dongsa
Suočavanje je počelo 24. maja i trajalo je do 25. maja. Kineski patrolni brod oznake CCG-3501, težak oko 5.500 tona, našao se naspram znatno manjeg tajvanskog broda Taichung od oko 1.000 tona. Razlika u tonaži sama po sebi govori o asimetriji koju Peking koristi: krupnija plovila u sivoj zoni deluju kao instrument zastrašivanja, bez ispaljenog metka.
Kineski brod je, prema tajvanskim navodima, emitovao radio poruku kojom potvrđuje pretenzije na ostrvo, a potom napustio zonu udaljenu oko 26,6 nautičkih milja zapadno od Pratasa. Poruka je glasila:
Narodna Republika Kina ima suverenitet i jurisdikciju nad ostrvima Dongsa.
Tajvanske vlasti istovremeno navode dugoročni obrazac: kineski brodovi pojavili su se u toj oblasti 39 puta u poslednjih godinu i po dana. Niz takvih incidenata, svaki pojedinačno ispod praga oružanog sukoba, u zbiru postaje sistematski pritisak. Upravo zato je Tajpej odlučio da pojača prisustvo, oslanjajući se na nekoliko poteza:
- uključivanje mornarice kao podrške civilnoj obalskoj straži
- gušće patrole oko samog ostrva Dongsa
- praćenje učestalosti kineskih plovila kao pokazatelja namera
Zašto je tajming politički osetljiv?
Najava o pojačanim patrolama poklopila se s posetom visokog evropskog zvaničnika. Predsednik češkog Senata Miloš Vistrčil doputovao je u Tajvan na četvorodnevnu posetu, na čelu delegacije od 40 članova. Vistrčil je već ranije bio simbol evropskog prkosa Pekingu, pa njegov dolazak u trenutku pomorske napetosti dodatno naglašava da se pitanje Dongsa ne posmatra samo kao lokalni incident, već kao deo šireg nadmetanja oko toga ko postavlja pravila u regionu.
Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate situaciju iz ugla transatlantske veze, svaki pomak u Južnom kineskom moru ima posledice po slobodu plovidbe i po stabilnost lanaca snabdevanja. Tajvan, sa svoje strane, računa da će demonstracija odlučnosti odvratiti dalje upade, ali isto tako zna da svako pojačavanje nosi rizik od eskalacije koju niko zvanično ne želi.
Pratas ostaje tačka na kojoj se prelamaju pravo, sila i diplomatija. Da li će uključivanje mornarice odvratiti kineske brodove ili samo podići ulog u igri koja se već mesecima vodi bez ispaljenog hica?
