Tajvan poziva Kinu da prizna istinu o Tjenanmenu
Na 37. godišnjicu masakra na Tjenanmenu predsednik Tajvana Laj Čing-te zatražio da Peking prizna istinu, dok je obeležavanje produbilo zategnutost Vašingtona i Kine.
- Predsednik Tajvana Laj Čing-te pozvao je 4. juna Kinu da se suoči sa istinom o Tjenanmenu na 37. godišnjicu masakra.
- Tajvanski Savet za kopnene poslove zatražio je od Pekinga da napusti jednopartijski autoritarni model.
- Obeležavanje godišnjice produbilo je zategnutost između Vašingtona i Kine.
- Kineske vlasti nikada nisu objavile zvaničan broj poginulih, procene se kreću od stotina do hiljada žrtava.
Predsednik Tajvana Laj Čing-te pozvao je 4. juna Kinu da se suoči sa istinom o krvavom gušenju protesta na pekinškom trgu Tjenanmen, na dan kada se navršava tačno 37 godina od tih događaja. Poruka iz Tajpeja stigla je u trenutku kada se odnosi između Vašingtona i Pekinga ponovo zaoštravaju, a za Beograd, koji neguje blizak diplomatski kanal sa Kinom i istovremeno gradi evropsku perspektivu, ovakvi sukobi narativa pokazuju koliko je pitanje istorijskog pamćenja i danas geopolitička realnost.
Laj je u svom obraćanju tražio da Kina prizna istinu o onome što se dogodilo, da garantuje slobodu izražavanja i da svojim građanima omogući učešće u odlučivanju. Tajvanski Savet za kopnene poslove, telo nadležno za odnose sa kontinentalnom Kinom, isti dan je pozvao Peking da napusti jednopartijski autoritarni model. Time je Tajpej godišnjicu pretvorio u političku poruku usmerenu direktno ka kineskom rukovodstvu.
Šta se dogodilo na Tjenanmenu 1989. godine
Tokom proleća 1989. godine na trgu Tjenanmen okupili su se studenti i građani koji su tražili političke reforme i veću slobodu. Demonstracije su trajale nedeljama, a u noći između 3. i 4. juna kineske vlasti su uvele vojsku u centar Pekinga i silom rasterale okupljene.
Kineske vlasti do danas nikada nisu objavile zvaničan broj poginulih. Nezavisne procene značajno se razlikuju:
- Pojedini izvori govore o nekoliko stotina žrtava.
- Drugi navode da je broj poginulih mogao da dostigne i nekoliko hiljada.
- Tema ostaje cenzurisana u kontinentalnoj Kini, gde se godišnjica zvanično ne obeležava.
Upravo zbog tog odsustva zvaničnih podataka, poziv iz Tajpeja da Kina prizna istinu nosi i konkretan sadržaj: reč je o zahtevu za otvaranje arhiva i javno priznanje broja stradalih.
Zašto godišnjica produbljuje zategnutost Vašingtona i Pekinga?
Obeležavanje godišnjice ove godine nije ostalo na simboličnom nivou. Ono je došlo posle komentara američkog državnog sekretara Marka Rubija, na koje je Peking oštro reagovao, optuživši Vašington za klevetu kineskog sistema. Tako se istorijska godišnjica pretvorila u još jednu tačku trvenja između dve sile.
Za Tajvan, koji Peking smatra delom svoje teritorije, pozivanje na Tjenanmen ima dvostruku funkciju. Tajpej istovremeno brani sopstveni demokratski model i šalje poruku međunarodnoj javnosti da postoji jasna razlika između tajvanskog i kineskog političkog uređenja. Predsednik Laj je tu razliku sažeo u jednoj rečenici.
Istinski velika nacija ne treba da polaže veru u vojnu moć ili upotrebu sile.
Poruka je upućena Pekingu u trenutku kada Kina nastavlja vojni pritisak u oblasti Tajvanskog moreuza. Za Srbiju i region, koji prate kako se velike sile odnose prema malim demokratijama, ovakvi datumi pokazuju da istorija nije zatvoreno poglavlje već aktivno sredstvo savremene diplomatije.
Da li priznanje istorijske istine treba da bude uslov za poverenje u međunarodnim odnosima?
