Peking: PLA pokrenula vežbe oko Tajvana posle Trampove izjave

Narodnooslobodilačka armija Kine pokrenula je u četvrtak ujutru trodnevne vojne vežbe na vodama oko Tajvana. Vežbe su, prema saopštenju Ministarstva odbrane u Pekingu, kombinovanog karaktera i obuhvataju operacije Pomorskih snaga, Vazdušnih snaga i Raketnih jedinica strateške namene.

Vremenski okvir vežbi, koje su nazvane Zajednički mač 2026B, vezuje se za izjavu predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa od utorka uveče. Tramp je tada potvrdio da Bela kuća razmatra odobravanje paketa naoružanja u vrednosti od četrnaest milijardi dolara za Tajvan. Za Srbiju, koja je u maju potpisala memorandum o saradnji sa Komunističkom partijom Kine i kojoj je Si Đinping uručio Orden prijateljstva, dinamika u Tajvanskom moreuzu je test multivektorske diplomatije.

Obim i karakter vežbi

Vežbe obuhvataju sektore na istočnoj, zapadnoj, severnoj i južnoj strani ostrva. Pekingovo Ministarstvo odbrane objavilo je karte sa eksplicitno označenim zonama, koje su širine od dvanaest do dvadeset četiri nautičke milje od tajvanske obale. Time se ulazi u zonu koju Tajpej smatra svojom teritorijalnom vodom.

Tajvanski Centar za nacionalnu odbranu i bezbednost zabeležio je u prvih devet sati prelet šezdeset šest aviona i prisustvo osamnaest brodova kineske mornarice. Ministar odbrane Tajvana Vejlong Ku sazvao je vanrednu sednicu komande zajedničkih snaga i aktivirao protokol pojačane gotovosti.

Kineske vežbe predstavljaju ozbiljnu provokaciju i pretnju regionalnoj stabilnosti, pozivamo Peking na uzdržanost u skladu sa međunarodnim pravom, izjavila je portparolka Stejt departmenta Tami Brus u utorak.

Reakcija evropskih institucija

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas sazvala je u sredu konsultacije sa ambasadorima dvadeset sedam država članica. Posle konsultacija, Brisel je preko Evropske službe za spoljne poslove izdao izjavu kojom poziva na uzdržanost svih aktera u Tajvanskom moreuzu i podseća na “značaj očuvanja statusa kvo”.

Diplomatske aktivnosti EU oko situacije obuhvataju:

• konsultacije sa Vašingtonom o usklađivanju javnih izjava
• razgovor Kalas sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem
• pripremu sastanka Komiteta za politiku i bezbednost u petak
• analizu tržišnih posledica za evropske automobilske kompanije
• konsultacije sa Tokijem i Seulom o koordinaciji

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će tema biti uvrštena na dnevni red Evropskog saveta u Briselu krajem juna. Komesar za trgovinu Maroš Šefčovič vodi paralelne konsultacije sa industrijskim asocijacijama u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji.

Implikacije za Srbiju i region

Misija Srbije pri UN u Njujorku prati situaciju u tehničkom svojstvu, dok Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu nije izdalo zvaničnu izjavu. Diplomatski izvori navode da je Beograd zainteresovan za održanje principa “jedne Kine”, koji Srbija dosledno potvrđuje, uz istovremeno izbegavanje direktnog komentara o vojnim vežbama.

Pozicija Beograda otežana je činjenicom da je u maju potpisan memorandum o saradnji SNS i Komunističke partije Kine i da je predsednik Aleksandar Vučić u Pekingu odlikovan najvišim kineskim ordenom za stranog državnika. Eventualna eskalacija u Tajvanskom moreuzu, koja bi obuhvatila trgovinske mere Evrope ili Sjedinjenih Američkih Država prema Kini, neposredno bi pogodila ekonomske odnose Srbije sa Pekingom.

Šta sledi posle vežbi

Vežbe se završavaju u subotu uveče, posle tri dana operativnih aktivnosti. Vašington je preko Sedme flote signalizovao da grupa nosača aviona Karl Vinson ostaje u zoni Filipinskog mora, na razdaljini koja omogućuje brzu reakciju.

Sledeći ključni datum je sednica Saveta bezbednosti UN u Njujorku 4. juna, gde je Kina predsedavajuća, i samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u Tivtu 5. juna. Dva događaja u istoj nedelji testiraće diplomatsku koordinaciju Brisela i Vašingtona prema Pekingu, kao i sposobnost Beograda da odgovori na pritiske obeju strana.

Da li će vežbe Zajednički mač 2026B biti samo signalna reakcija, ili će Peking u narednim nedeljama nastaviti sa konstantnim pritiskom posle Trampove odluke o paketu od četrnaest milijardi dolara?