Zelenski pisao Putinu, Kremlj poručio: dođi u Moskvu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski preneo je inicijativu za okončanje rata na teren lične komunikacije sa Kremljom, objavivši 4. juna na zvaničnom sajtu otvoreno pismo upućeno ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. U dokumentu predlaže direktne pregovore i lični susret dvojice lidera, što je format koji Moskva do sada nije prihvatala. Za Srbiju, koja balansira između evropske perspektive i tradicionalnih veza sa Rusijom, svaki pomak ka pregovaračkom stolu menja diplomatski kontekst u kojem Beograd vodi sopstvenu politiku neutralnosti.

Odgovor iz Moskve stigao je brzo i suzdržano. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Putin pismo još nije video i ponovio raniju rusku poziciju da je susret moguć samo pod ruskim uslovima. Time je ukrajinski predlog o neutralnom mestu razgovora ostao bez potvrde, a inicijativa je vraćena Kijevu uz poruku koja više liči na uslov nego na poziv.

Šta Zelenski nudi u pismu

Sadržaj pisma ide dalje od simboličnog gesta. Zelenski u njemu iznosi konkretan paket ustupaka i mehanizama koji bi, prema ukrajinskoj strani, omogućili početak ozbiljnih pregovora.

• Potpuni prekid vatre za vreme trajanja pregovora, kao preduslov za razgovor za stolom.
• Razmena zarobljenika po formuli svi za sve, bez selektivnih lista.
• Mesto susreta u trećoj zemlji, pri čemu se kao opcije navode Turska ili Švajcarska.
• Garancije SAD i Evrope kao spoljni okvir koji bi obavezao obe strane na poštovanje dogovorenog.

Izbor Turske ili Švajcarske nije slučajan. Ankara je već bila domaćin ranih krugova razgovora i održava kanale sa obe strane, dok Švajcarska nudi neutralnu tradiciju i institucionalni kapacitet za posredovanje. Pomen američkih i evropskih garancija pokazuje da Kijev ne traži bilateralni dogovor nasamo, već multilateralni okvir u kojem bi transatlantska veza imala ulogu jemca.

Da li je Moskva uopšte otvorila vrata pregovorima

Kremlj je formalno ostavio prostor za razgovor, ali ga je vezao za sopstvene uslove. Peskovljeva formulacija prebacuje teret na Kijev i pretvara pregovore u pitanje mesta i forme, a ne suštine.

“Zelenski može da dođe u Moskvu ako želi razgovore”, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Sam Putin, prema ranijim porukama iz Moskve, tvrdi da nije odbio pregovore, ali i da susret na vidiku nema. Razlika između ta dva stava je suštinska. Zelenski traži neutralan teren i spoljne garancije, dok Moskva nudi sopstvenu prestonicu kao jedino mesto razgovora, što Kijev odbacuje kao asimetričan ustupak. Dok se dve strane razilaze već oko mesta sastanka, koliko je realan svaki dogovor o suštini rata?