Zelenski ponudio susret s Putinom na samitu G7 u Evijanu

Za Srbiju, koja svaki pomak na liniji Kijev, Moskva i Vašington meri kroz sopstvenu poziciju između sankcionog režima Zapada i ekonomske vezanosti za Rusiju, poruka iz Evijana nosi konkretnu težinu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je na samitu Grupe sedam da je Kijev preneo Moskvi spremnost na susret s Vladimirom Putinom upravo dok su na alpskom jezeru okupljeni predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp i francuski predsednik Emanuel Makron. Odgovora, kako tvrdi, do sada nije bilo.

“Poslali smo poruku da smo spremni da se sastanemo s Putinom tokom G7, jer su tu i Tramp i Makron”, rekao je Zelenski, opisujući potez kao pokušaj da se najviši nivo svetske diplomatije iskoristi za otvaranje kanala koji mesecima stoji zatvoren. Prema njegovim rečima, predlog je prosleđen kroz nekoliko paralelnih linija, preko posrednika, diplomata i obaveštajnih kanala, što je signal da Kijev ne računa na jedan jedini formalni put nego pokušava da poruku dostavi onuda kuda u datom trenutku može da prođe.

Šta Kijev zapravo traži u Evijanu?

Suština ukrajinskog poteza nije samo u eventualnom susretu dva predsednika. Zelenski je u Evijan došao da razjasni koliko su Sjedinjene Države blizu uvođenju novih sankcija Rusiji, a tu odluku, kako je sam naglasio, drži Tramp. Time se ukrajinska delegacija oslanja na dvostruku polugu: diplomatski otvoren poziv Moskvi s jedne strane i pritisak kroz mogući novi sankcioni paket s druge.

Multilateralni format samita Kijevu odgovara jer na jednom mestu okuplja aktere od kojih zavisi i tok rata i njegovo finansiranje. Prisustvo Trampa i Makrona daje predlogu o susretu drugačiju težinu nego kada bi bio upućen kroz uobičajeni bilateralni kanal, pošto eventualni pristanak Moskve ne bi bio gest prema Kijevu nego prema celom okupljenom vrhu. Upravo zato ćutanje Kremlja govori jednako koliko bi govorio i odgovor.

Treba razdvojiti dve stvari koje se u prvim izveštajima lako spajaju. Zvaničnog bilateralnog susreta Trampa i Zelenskog na marginama samita 15. juna nije bilo, što znači da se ukrajinska diplomatija na ovom skupu kreće kroz razgovore u širem formatu i kroz pripremu terena, a ne kroz unapred dogovorene sastanke u četiri oka. Geopolitička realnost je da se ovakvi potezi mere tek po onome što usledi narednih dana.

Zašto je odgovor Moskve ključan?

Kremlj se do zaključenja samita nije oglasio o ukrajinskoj ponudi, a upravo to odsustvo reakcije postaje deo poruke. Za razliku od ranijih prilika kada je Moskva odbacivala slične inicijative javno i brzo, ovoga puta tišina ostavlja prostor za tumačenja na obe strane, od taktičkog odlaganja do potpunog ignorisanja.

Samit u Evijanu traje do 17. juna, pa Kijev ima još nekoliko dana da vidi hoće li poruka dobiti bilo kakav odjek, kao i da li će Vašington pomeriti odluku o sankcijama u smeru koji bi Ukrajini dao dodatnu polugu. Za posmatrače u Briselu i u regionu, ishod ove epizode pokazaće da li je transatlantska veza spremna da diplomatski pritisak pretvori u konkretan korak ili će i ovaj pokušaj ostati u domenu signala bez nastavka.

Da li mislite da ćutanje Moskve znači odbijanje, ili samo čekanje boljeg trenutka?