SAD planiraju iranskom imovinom da plate zaliv
Skot Besent naložio Trezoru da zamrznute iranske račune i zaplenjene brodove iskoristi za oporavak saveznika u Zalivu od ratne štete.
- Ministar finansija SAD Skot Besent naložio je Trezoru da ispita kako da zamrznuta iranska imovina posluži za oporavak saveznika u Zalivu.
- Imovina može uključivati zamrznute račune i brodove koje su SAD ranije zaplenile.
- Iran traži povraćaj 24 milijarde dolara zamrznute imovine kao uslov za mir.
- Najava je stigla dan posle talasa iranskih napada na Kuvajt i Bahrein.
Ministar finansija Sjedinjenih Država Skot Besent naložio je u subotu Trezoru da pronađe način kako bi se zamrznuta iranska imovina i ranije zaplenjeni brodovi iskoristili za pomoć saveznicima u Persijskom zalivu da se oporave od štete nanete u ratu sa Iranom. Potez je objavljen dan posle talasa iranskih napada na Kuvajt i Bahrein, dva država koje Vašington računa u svoje najbliže partnere u regionu.
Ideja je naizgled jednostavna: onaj ko je naneo štetu treba i da je plati. U praksi je, naravno, mnogo komplikovanije. Besent je, prema izvoru bliskom ministru koji je govorio za CBS News, zatražio od saveznika da prikupe sveobuhvatne procene troškova svega što je u sukobu oštećeno. Tek kada te cifre stignu na sto, Vašington će moći da odmeri koliko zamrznute iranske imovine može realno da preusmeri.
Odakle bi tačno došao novac za oporavak?
Imovina o kojoj je reč nije apstrakcija. Reč je o konkretnim računima koji godinama stoje zamrznuti pod američkim sankcijama, kao i o brodovima koje su Sjedinjene Države zaplenile tokom ranijih operacija protiv iranske trgovine naftom. Izvor blizak ministru Skotu Besentu, preko CBS News, naveo je da će Trezor dalje proceniti da li se ta imovina uopšte može iskoristiti za finansiranje popravki već nanete štete.
Pravna strana je ovde ključna kočnica. Zamrznuta imovina nije isto što i imovina koja je prešla u američko vlasništvo, pa prebacivanje tih sredstava saveznicima otvara niz pitanja o nadležnosti, sudskim sporovima i međunarodnom pravu. Upravo zato je Besent naložio procenu, a ne odmah isplatu. Trezor prvo mora da utvrdi šta od zaplenjenog i zamrznutog uopšte može da se dotakne, a šta ostaje vezano ugovorima i ranijim odlukama.
Za saveznike u Zalivu, ipak, sama poruka iz Vašingtona ima težinu. Kuvajt i Bahrein, koji su bili na meti poslednjeg talasa napada, dobijaju signal da račun za štetu neće pasti samo na njih.
Šta Iran traži zauzvrat?
Druga strana stola gleda na istu imovinu potpuno suprotno. Savetnik vrhovnog vođe Mohsen Rezaei rekao je za CNN da mir zavisi upravo od oslobađanja 24 milijarde dolara zamrznute iranske imovine. Tako se ista sredstva istovremeno pojavljuju kao američki adut za obeštećenje saveznika i kao iranski uslov za prekid sukoba.
Taj sudar dva čitanja istog novca pokazuje koliko je pregovarački prostor uzak. Vašington bi zamrznutu imovinu da usmeri ka Kuvajtu i Bahreinu, dok Teheran istu tu imovinu vidi kao svoju i traži je nazad pre nego što pristane na smirivanje. Dok se ta dva zahteva ne približe, teško je videti gde je sredina.
Za posmatrača sa strane ostaje pitanje koje će pratiti svaku sledeću izjavu iz oba glavna grada: hoće li 24 milijarde dolara postati most ka miru ili dodatni zid između strana? A vi, mislite li da je pravedno da agresor svojom imovinom plati štetu koju je naneo?
