Rusija i Kina vetom ugasile nadzor UN nad sankcijama Iranu

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku u četvrtak uveče nije uspeo da produži mandat nezavisnog panela stručnjaka koji prati sprovođenje sankcija Iranu, pošto su Rusija i Kina uložile veto na nacrt rezolucije koji su sastavile Sjedinjene Države. Za dokument je glasalo 11 od 15 članica Saveta, Pakistan i Somalija su bili uzdržani, a veto dvojice stalnih članica dovoljan je da odluka padne bez obzira na većinu. Iako se glasanje odigralo hiljadama kilometara od Beograda, ishod direktno zadire u pitanje koje Srbiju već decenijama najviše zanima u Savetu bezbednosti: koliko su odluke tog tela uopšte izvršne kada stalni članovi odluče da ih blokiraju. Ista logika veta koja je u četvrtak ugasila nadzor nad Iranom stoji i iza svake rasprave o Kosovu i Rezoluciji 1244, pa presedan napravljen u jednom sankcionom režimu ima težinu i u drugim.

Šta je Savet bezbednosti glasao

Nacrt rezolucije predviđao je da se za još godinu dana produži mandat nezavisnog panela koji izveštava o kršenju sankcija uvedenih Iranu zbog nuklearnog programa. Panel je obnovljen 2025. godine, ali stručnjaci nikada nisu imenovani jer se članice Saveta nisu usaglasile oko kandidata: Rusija i Kina su u aprilu odbile svih osam imena koje je predložio Sekretarijat UN. Komitet za sankcije je zbog toga više od devet meseci bez predsedavajućeg i praktično ne funkcioniše.

Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da nacrt nema pravni osnov i da su Moskva i Peking unapred upozoravale Vašington da glasanje neće doneti ništa dobro.

„Snažno smo apelovali na autore da odustanu od guranja takvog nacrta, bilo je jasno da jedino što tako uporno nametanje takvog teksta može da donese jeste dalji rast napetosti unutar Saveta bezbednosti, i na političkom i na proceduralnom planu”, rekao je Nebenzja u Savetu bezbednosti.

Ruski ambasador je dodao i direktnu poruku zapadnim članicama:

„Snažno pozivamo zapadne kolege da obustave svoje veoma opasne poteze na iranskom frontu, koji prete daljim usložnjavanjem rešavanja krize u Persijskom zalivu”, rekao je Nebenzja.

Kineski ambasador pri UN Fu Cong pozvao je članice Saveta da izbegnu „dvostruke standarde, političke manipulacije, pritisak i konfrontaciju”. Iranska misija pri UN je posle glasanja u objavi na društvenim mrežama poručila da „Iran duboko ceni Rusiju i Kinu zbog njihovih doslednih i principijelnih stavova i odlučnih poteza danas”.

Zašto je nadzor uopšte prestao da postoji

Sankcije o kojima je reč nisu nove: ponovo su uvedene 27. septembra 2025. godine kroz takozvani mehanizam „snapbek” iz nuklearnog sporazuma iz 2015, koji su Francuska, Nemačka i Velika Britanija pokrenule još u avgustu te godine. Time je vraćeno na snagu šest ranijih rezolucija Saveta bezbednosti koje zamrzavaju iransku imovinu u inostranstvu, ograničavaju prodaju oružja Teheranu i gađaju program balističkih raketa. Same sankcije glasanje u četvrtak ne dokida, one formalno važe i dalje, ali od sada niko iz Ujedinjenih nacija ne nadzire da li se stvarno sprovode.

Zamenica ambasadora SAD pri UN Dženifer Loseta upozorila je da to otvara prostor za zloupotrebe.

„Bez nezavisnog panela stručnjaka, ovo veće gubi svoj glavni izvor nepristrasnog, na dokazima zasnovanog izveštavanja o kršenju sankcija, čime nastaje nadzorni vakuum od koga korist imaju jedino iranski režim i oni koji profitiraju od izbegavanja tih mera”, rekla je Loseta posle glasanja.

Kakav odgovor sprema Francuska?

Francuski ambasador Žerom Bonafon, koji ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti, rekao je da Pariz razmatra formiranje zasebnog nadzornog tima zajedno sa Nemačkom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Državama, po modelu koji je primenjen posle ruskog veta na panel za Severnu Koreju 2024. godine. Taj presedan pokazuje da veto u Savetu bezbednosti više ne znači nužno kraj nadzora, nego samo njegovo izmeštanje van formalnih okvira UN, u koaliciju voljnih država, što je rešenje koje slabi legitimitet samog Saveta čak i kada tehnički održi pritisak na Teheran.

Dodatni pritisak na iransku stranu stiže i iz Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja procenjuje da Iran raspolaže sa 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto čistoće, korak ispod nivoa potrebnog za oružje. Upravni odbor Agencije usvojio je 10. septembra rezoluciju kojom se od Irana traži da otkloni nepoštovanje obaveza prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja, prvo takvo upućivanje Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini u poslednjih dvadeset godina. Šef iranske Organizacije za atomsku energiju Mohamad Eslami zbog toga nije ni stigao na godišnju konferenciju Agencije u Beču, jer mu je Austrija povukla vizu, pošto je Savet bezbednosti prethodno odbio da mu odobri izuzeće od putne zabrane iz sankcionog režima.

Zašto se ovo tiče i Beograda

Za Srbiju, koja svoju spoljnu politiku gradi na paralelnom oslanjanju na multilateralne institucije i na evropsku perspektivu, četvrtkov veto je podsetnik da je Savet bezbednosti sve manje mesto gde se pravila primenjuju ravnomerno, a sve više arena u kojoj diplomatski kanal između Vašingtona, Moskve i Pekinga odlučuje šta uopšte dolazi do glasanja. Isti obrazac, gde stalni član veta zaustavlja mehanizam nadzora kad mu ne odgovara, direktno je relevantan i za srpsku poziciju oko Kosova, jer Rezolucija 1244 zavisi od iste institucije čiji je autoritet u četvrtak još jednom oslabljen. Istovremeno, Evropska unija sprovodi sopstveni sankcioni režim prema Iranu nezavisno od mehanizma UN, pa svaka zemlja kandidat, uključujući Srbiju, koja usklađuje spoljnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Brisela, mora da prati oba koloseka paralelno.

Naredna prilika da se pitanje ponovo nađe na dnevnom redu velikih sila stiže već sledeće nedelje u Njujorku, na zasedanju Generalne skupštine UN, za koje je američki Stejt department odobrio vize celoj „osnovnoj delegaciji” Irana, uključujući predsednika Masuda Pezeškijana i šefa diplomatije Abasa Aragčija.