Belfast u plamenu, treća noć nereda posle napada
Posle napada nožem kojim je oslepljen muškarac, anti-imigrantski neredi gore treći dan zaredom: zapaljene kuće porodica, autobusi i vozila, policija rasporedila vodene topove.
- Treći dan zaredom, 9, 10. i 11. juna, u Belfastu su izbili anti-imigrantski neredi posle napada nožem kojim je muškarac oslepljen na levo oko.
- Maskirani muškarci zapalili su više kuća u kojima žive imigranti, autobus, prodavnicu i brojna vozila; vatrogasci su imali 62 intervencije između 19 časova i ponoći.
- Bez doma je ostalo više od dve desetine ljudi; policija je rasporedila vodene topove i dodatnih 200 policajaca.
- Krajnja desnica i Ilon Mask šire snimke napada, a Severna Irska je za godinu dana zabeležila 2.048 rasističkih incidenata.
Za Srbiju, zemlju koja godinama balansira između evropske perspektive i sopstvene migracione rute, prizori iz Belfasta nisu daleka vest: oni pokazuju koliko brzo jedan zločin može da se pretvori u politički požar koji testira državu, policiju i društveni ugovor. Već treću noć zaredom, od 9. do 11. juna, severni delovi Belfasta gore u anti-imigrantskim neredima, a slike zapaljenih kuća obilaze Evropu brže nego što vlasti stižu da ih ugase.
Povod je napad nožem u severnom Belfastu, u kojem je Hadi Alodid (30), državljanin Sudana, optužen za pokušaj ubistva pošto je nožem napao Stivena Ogilvija (četrdesetih godina) i naneo mu teške povrede, ostavivši ga slepim na levo oko. Alodid je u Severnu Irsku ušao 2023. godine sa azilantskom dozvolom, što je u javnosti odmah pretvoreno u argument protiv migracione politike. Ono što je počelo kao odgovor na jedan zločin, preraslo je u organizovano nasilje upereno protiv čitave zajednice.
Šta se zapravo dešava u Belfastu?
Tokom večeri 9, 10. i 11. juna grupe maskiranih muškaraca palile su kuće u kojima žive imigranti, kao i autobus, prodavnicu i veliki broj vozila. Samo između 19 časova i ponoći vatrogasne ekipe imale su 62 intervencije, a više od dve desetine ljudi ostalo je bez doma. Porodice su spasavane iz zapaljenih kuća i sklanjane u policijske stanice, dok su demonstranti čupali cigle, razbijali trotoare maljevima i gađali policiju Molotovljevim koktelima.
Policija Severne Irske rasporedila je vodene topove i dovela dodatnih 200 policajaca, ali se nasilje širilo brže od raspoloživih snaga. Prizor zapaljenih porodičnih kuća jasno pokazuje da meta nisu bili apstraktni protivnici politike, već konkretni ljudi u svojim domovima. Prva ministarka Severne Irske Mišel O Nil poručila je da su “grupe maskiranih muškaraca koje pale porodice u njihovim domovima ništa drugo do odvratno kukavičluk”, dok je britanski premijer Kir Starmer prizore opisao kao “šokantne i potpuno neprihvatljive”.
Brojevi govore da nije reč o izolovanom incidentu. U Severnoj Irskoj je u prethodnih dvanaest meseci zabeleženo 2.048 rasističkih incidenata, što je među najvišim nivoima od kada se ova evidencija vodi, još od 2004. godine. Napad nožem bio je iskra, ali zapaljivi materijal se gomilao godinama.
Kako se širi i ko podgreva nasilje?
Nasilje u Belfastu nije ostalo lokalno. Krajnje desni aktivista Tomi Robinson širi snimak napada i poziva na proteste, a Ilon Mask, vlasnik mreže H, podelio je njegove objave svojoj ogromnoj publici. Tako se jedan zločin u severnom Belfastu, posredstvom algoritma, pretvara u globalni politički sadržaj koji dodatno mobiliše demonstrante na ulici.
Za Brisel i London ovo je dvostruki izazov: bezbednosni, jer vodeni topovi i dodatne snage gase posledice ali ne i uzrok, i politički, jer se migraciona debata sve češće vodi preko zapaljenih kuća umesto preko institucija. Severna Irska, sa svojom osetljivom istorijom podela, posebno je ranjiva na ovakvu mobilizaciju, a svaka nova noć nereda otežava povratak u normalu.
Pitanje koje ostaje otvoreno tiče se i nas: koliko su evropska društva, uključujući i ono srpsko, spremna da odvoje pojedinačni zločin od kolektivne krivice, pre nego što sledeća iskra zapali sledeću ulicu?
