Haos na Getviku: devet aviona u stanju nužde zbog goriva

Putnici iz Srbije koji lete ka Londonu retko razmišljaju o tome koliko je britanska vazdušna mreža zavisna od nekoliko preopterećenih čvorišta, ali noć između utorka i srede na aerodromu Getvik pokazala je koliko je ta ravnoteža krhka: jedan avion sa kvarom na nosnom točku bio je dovoljan da se jedan od najprometnijih evropskih aerodroma praktično zatvori, a da devet letelica iznad južne Engleske ostane bez rezerve goriva i proglasi stanje nužde.

Let Britiš ervejza 2673 iz Palme de Majorke, erbas A320 registracije G-GATS, trebalo je da sleti kasno u utorak uveče. Piloti su tokom prizemljenja javili kontroli letenja problem sa nosnim točkom, posle čega je letelica ostala nepokretna na pisti. Getvik, za razliku od Hitroua, ima samo jednu operativnu pistu, pa kontrola letenja nije imala nikakvu alternativu: sva sletanja su obustavljena, a avioni koji su već bili u prilazu poslati su u čekanje.

Upravo tu počinje ono što je u vazduhoplovstvu izuzetno neuobičajeno. Devet letelica je aktiviralo transponderski kod 7700, zvanični signal stanja nužde, i to gotovo istovremeno. Razlog nije bio tehnički kvar nego gorivo: svaka od njih približavala se rezervi koja se po pravilima mora čuvati za preusmeravanje, a proglašenje nužde je jedini način da posada od kontrole letenja dobije apsolutni prioritet za sletanje na prvi raspoloživi aerodrom. Devet paralelnih signala nužde nad jednom tačkom evropskog neba je situacija koju kontrolori vide jednom u karijeri.

Zašto jedan pokvaren avion zaustavi ceo aerodrom?

Odgovor je u aritmetici britanskog vazdušnog prostora. Getvik godinama radi na granici kapaciteta sa jednom pistom, što znači da ne postoji rezervna infrastruktura na koju se saobraćaj prebacuje kada nešto pođe naopako. Kada se pista blokira, jedini manevar je preusmeravanje, a preusmeravanje traži gorivo koje avioni na kratkim mediteranskim linijama nose taman koliko propisi nalažu.

Rezultat je bio lanac od 14 preusmerenih letova. Pet ih je otišlo na Luton, četiri na Stansted, tri na Birmingem, jedan na Bristol, a jedan je spušten na Hitrou, kome je za tu priliku odobren izuzetak od noćne zabrane letova. Taj poslednji detalj je najrečitiji: britanski regulator noćnu zabranu tretira kao gotovo nedodirljivu zbog stanovnika oko aerodroma, i odobrava izuzetke samo kada je alternativa gora. Svih devet aviona koji su proglasili nuždu sletelo je bezbedno, uglavnom na Luton i Stansted, a pista Getvika je ponovo otvorena u ranim jutarnjim satima, pošto su ekipe uklonile letelicu.

Šta ostaje otvoreno

Ni Getvik ni Britiš ervejz još nisu detaljno objasnili prirodu kvara na nosnom točku, niti zašto je uklanjanje letelice trajalo koliko je trajalo. To su dva pitanja koja će zanimati britanske vazduhoplovne istražitelje, jer se ne radi o pukom tehničkom incidentu nego o testu otpornosti sistema: kvar na jednom avionu preneo se, u roku od sat vremena, na deset drugih posada koje sa njim nemaju nikakve veze.

Za putnike sa ovih prostora poruka je praktična. Londonski aerodromi funkcionišu kao spojeni sudovi, i kada jedan stane, ostali preuzimaju teret koji nisu planirali, sa svim posledicama po prtljag, konekcije i noćenja. Getvik je ovoga puta prošao bez povređenih, što je najvažnije, ali je za nekoliko sati ostao bez ijedne rezervne opcije.

Da li biste, znajući ovo, radije platili skuplju kartu za aerodrom sa dve piste?