Ruski udar na Kijev: gori krov Pečerske lavre
Najmasovniji noćni napad pogodio jednu od najsvetijih hrišćanskih svetinja, filmski studio Dovženko i galeriju Arsenal, najmanje pet poginulih u prestonici Ukrajine.
- Rusija je u noći 14. na 15. jun lansirala 6 raketa Cirkon, 34 balističke rakete Iskander-M, 30 krstarećih raketa i 611 dronova na Kijev.
- Direktan pogodak oštetio je Uspenski sabor Pečerske lavre, čiji je krov zahvatio požar, dok su uništeni i studio Dovženko i galerija Arsenal.
- Poginulo je najmanje 5 osoba, povređeno 29, a bez struje je ostalo oko 140.000 korisnika u šest okruga prestonice.
Za Srbiju, čija je crkva istorijski i duhovno vezana za Kijev kao kolevku istočnog pravoslavlja, vest da gori krov Pečerske lavre nije samo još jedan ratni izveštaj iz Ukrajine, već udar u zajedničku versku baštinu pravoslavnog sveta. U noći između 14. i 15. juna ruske snage izvele su, prema ukrajinskim zvaničnicima, najmasovniji vazdušni napad na Kijev od početka rata, a meta ovog puta nisu bile samo energetska postrojenja i rafinerije, već i simboli ukrajinskog kulturnog i duhovnog identiteta.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana saopštila je da je oborila 20 balističkih raketa i 27 dronova, ali da je čak 42 lokacije u šest okruga prestonice ipak pogođeno. Razmer i sastav napada, kombinacija hiperzvučnih projektila Cirkon, balističkih raketa Iskander-M, krstarećih raketa i talasa od preko 600 dronova, pokazuje da se Moskva opredelila za saturacioni model gađanja koji namerno preopterećuje sisteme odbrane.
Zašto je pogođena baš Pečerska lavra?
Najteži simbolički udarac zadat je Kijevsko-pečerskoj lavri, manastirskom kompleksu osnovanom u 11. veku, koji je na listi svetske baštine Uneska. Direktan pogodak oštetio je Uspenski sabor, jedan od centralnih hramova, čiji je krov zahvatio požar. Mitropolit Epifanije, poglavar Pravoslavne crkve Ukrajine, izjavio je da gori krov jednog od najsvetijih mesta u hrišćanskom svetu.
Pored svetinje, uništen je i filmski studio Dovženko, sa velikom kolekcijom kostima i rekvizita iz decenija ukrajinske kinematografije, kao i savremena galerija Mistecki arsenal. Ukrajinski zvaničnici osudili su napad kao zločin protiv kulturne baštine, ocenjujući da gađanje muzeja, studija i manastira nadilazi vojnu logiku i ulazi u domen sistematskog razaranja nacionalnog identiteta.
Ljudski danak ostaje, međutim, najteži deo bilansa. Među najmanje pet poginulih i 29 povređenih su, prema prvim izveštajima, trudnica i dvoje dece. Oko 140.000 korisnika ostalo je bez električne energije, što dodatno opterećuje već iscrpljenu prestonicu uoči novog talasa napada na infrastrukturu.
Kako će Brisel i region tumačiti novi razmer napada?
U evropskim kancelarijama ovaj napad se ne čita samo kao eskalacija na bojnom polju, već kao test crvenih linija koje je Zapad sam sebi postavio. Gađanje objekta pod zaštitom Uneska i kulturnih institucija postavlja pitanje da li će Evropska unija odgovoriti novim krugom sankcionog režima ili će ostati na nivou osude, što je obrazac koji se ponavlja od prethodnih udara na civilnu infrastrukturu.
Za zemlje regiona, uključujući Srbiju, koja održava diplomatski kanal i prema Moskvi i prema Kijevu, ovakvi prizori dodatno otežavaju politiku neutralnosti. Slika zapaljenog krova svetinje koja je deo zajedničkog pravoslavnog nasleđa probija granice klasične spoljnopolitičke računice i ulazi u prostor emocije i vere, gde je svaka kalkulacija teža.
Da li gađanje verskih i kulturnih spomenika menja način na koji vi gledate na ovaj rat?
