Ženeva: suzavac i vodeni topovi na maršu protiv G7
Uoči samita G7 u susednom Evijanu, kroz Ženevu je prošlo oko 20.000 demonstranata, a policija je suzavcem i vodenim topovima odgovorila na nasilje crnog bloka.
- Maršom kroz Ženevu prošetalo je oko 20.000 ljudi, a među njima i oko 600 militanata crnog bloka.
- Policija je ispalila suzavac i vodene topove na demonstrante koji su bacali kamenje duž rute.
- Zapaljen je automobil i razbijeni prozori jedne banke, dok je dan ranije oko 20 čamaca isplovilo na Ženevsko jezero sa anti-G7 transparentima.
- Pojačane bezbednosne mere uvedene su zbog samita G7 u obližnjem Evijanu, gde se sastaju lideri sedam najrazvijenijih ekonomija.
Dok srpska diplomatija pažljivo prati svaki signal koji stiže sa samita sedam najrazvijenijih ekonomija, jer se na takvim skupovima oblikuje deo geopolitičke realnosti u kojoj Beograd traži svoju evropsku perspektivu, ulice Ženeve su 14. juna pokazale drugo lice multilateralizma. Kroz švajcarski grad prošetalo je oko 20.000 demonstranata uoči samita G7 u susednom francuskom Evijanu, a marš koji je počeo kao masovan i miran završio se sukobima sa policijom.
Među desetinama hiljada okupljenih kretalo se, prema švajcarskim izvorima, oko 600 militanata takozvanog crnog bloka. Upravo je ta grupa pomerila ton skupa: duž rute marša zapaljen je automobil, razbijeni su prozori jedne banke, a ka policijskim redovima letelo je kamenje i komadi asfalta. Policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima, pokušavajući da razdvoji nasilnu manjinu od mirne većine koja je na ulice izašla zbog ekonomske nejednakosti, klimatske politike i rata.
Zašto je samit u Evijanu pretvorio Ženevu u poprište?
Geografija je ovde presudna. Lideri G7 sastaju se u Evijanu, francuskom gradiću na južnoj obali Ženevskog jezera, ali se logistika protesta prirodno preselila preko granice, u Ženevu, sedište brojnih međunarodnih organizacija i tradicionalno mesto okupljanja civilnog društva. Švajcarske i francuske vlasti zato su podigle bezbednosne mere na nivo kakav se retko viđa: kontrole na graničnim prelazima pooštrene su, a vlasnici radnji u centru Ženeve danima unapred zakovali su izloge daskama.
Demonstracije nisu počele tek u nedelju. Dan ranije, flotila od oko 20 čamaca isplovila je na Ženevsko jezero kod Evijana, noseći transparente protiv G7 i pokušavajući da skup učini vidljivim i sa vode. Švajcarski mediji javili su i da je u petak uveče privedeno oko 20 demonstranata, što je nagovestilo da će vikend pred otvaranje samita biti napet. Crni blok, labavo organizovana mreža radikalnih aktivista koja se godinama pojavljuje na velikim međunarodnim skupovima, iskoristio je masu kao zaklon, a policija se našla pred poznatom dilemom: kako suzbiti nasilje, a ne kazniti mirne učesnike.
Šta poruka iz Ženeve znači za Evropu i region?
Za zemlje koje teže članstvu u Evropskoj uniji, slika nije nevažna. Samiti G7 odavno nisu samo ekonomske konferencije, oni su mesta gde se usaglašava odnos prema sankcionim režimima, prema ratu u Ukrajini i prema globalnoj trgovini, a sve to dotiče i Srbiju kroz transatlantsku vezu i diplomatske kanale koji povezuju Brisel, Vašington i Beograd. Kada se ispred takvog skupa pali automobil i razbija banka, poruka nije upućena samo liderima unutar konferencijske sale, već i javnostima koje ih posmatraju.
Ženeva je grad koji svoj identitet gradi na mirovnim pregovorima i humanitarnom radu, pa prizor suzavca i vodenih topova na njegovim ulicama deluje gotovo paradoksalno. Ipak, upravo zato je simbolika jaka: nezadovoljstvo koje se izliva na ulice najbogatijih zapadnih demokratija nije marginalna pojava, već trajni pritisak na način na koji se odlučuje o globalnim pitanjima. Pitanje koje ostaje za čitaoca jeste jednostavno, a teško: da li samiti poput G7 mogu da povrate poverenje građana, ili će svaki sledeći skup biti praćen istom slikom zakovanih izloga i dima nad ulicom?
