G7 u Evijanu o limitu cene ruske nafte od 45 dolara
Drugog dana samita u Evijanu lideri G7 razmatraju snižavanje limita cene ruske nafte sa 60 na 45 dolara po barelu, uz punu zabranu transakcija sa Nord Streamom iz 18. paketa sankcija.
- Evropska komisija predložila je snižavanje limita cene ruske nafte sa 60 na 45 dolara po barelu, a predlog je drugog dana samita u Evijanu pred liderima G7.
- Osamnaesti paket sankcija uključuje punu zabranu transakcija sa gasovodom Nord Stream i dodaje 22 ruske banke na crnu listu.
- Paket cilja i takozvanu flotu u senci sa 77 novih plovila preko kojih Moskva izbegava postojeća ograničenja.
- Izvoz nafte čini oko trećine prihoda ruskog budžeta, pa je limit cene osmišljen da pogodi sam izvor finansiranja rata.
Za Beograd, koji uvozi naftu i prati svaki potez koji menja cenu energenata na evropskom tržištu, drugi dan samita G7 u Evijanu nosi odluku sa direktnim posledicama po račune srpskih potrošača. Lideri sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja razmatraju predlog Evropske komisije da se limit cene ruske nafte snizi sa dosadašnjih 60 na 45 dolara po barelu, što bi bio najoštriji rez u mehanizmu uvedenom da se Moskvi smanji prihod od izvoza. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen zatražila je na samitu da se prag spusti, ocenivši da postojeća granica više ne pritiska rusku ekonomiju onako kako je zamišljeno.
Predlog je deo 18. paketa sankcija koji Brisel priprema, a koji ide znatno dalje od same cene nafte. U njemu se nalazi puna zabrana svih transakcija povezanih sa gasovodom Nord Stream, čime se i formalno zatvara mogućnost da se taj pravac ikada ponovo aktivira. Na listu se dodaje 22 ruske banke, a paket cilja i 77 novih plovila takozvane flote u senci, starih tankera kojima Moskva prebacuje naftu mimo zapadnih osiguravača i tako zaobilazi postojeća ograničenja.
Zašto je limit od 45 dolara teži da se usvoji nego što izgleda?
Limit cene nije mera koju Evropska unija može da uvede sama. Reč je o instrumentu koalicije G7, što znači da snižavanje praga zahteva saglasnost svih partnera za stolom u Evijanu, od Sjedinjenih Država do Japana i Kanade. Upravo zato je fon der Lajen iznela predlog na samitu, a ne kroz redovne kanale Saveta EU, jer bez transatlantske podrške mera ostaje na papiru.
Logika brojke je jednostavna. Izvoz nafte čini oko trećine prihoda ruskog budžeta, pa svako spuštanje praga po kojem se ruska nafta sme legalno transportovati i osiguravati direktno smanjuje novac koji Kremlj ulaže u rat. Granica od 60 dolara, postavljena pre nekoliko godina, vremenom je izgubila oštrinu jer su se svetske cene i ruski diskonti pomerili. Brisel računa da prag od 45 dolara vraća pritisak na izvorni mehanizam finansiranja, ali samo ako ga koalicija primeni jednoglasno i ako se istovremeno suzbije flota u senci koja čitav režim zaobilazi.
Šta odluka u Evijanu znači za Srbiju i region?
Za srpsku perspektivu, ishod samita nije apstraktna vest iz Francuske. Niži limit cene i zatvaranje Nord Streama dodatno menjaju mapu energetskih tokova u Evropi, a svaka promena na tom tržištu preliva se na cene koje se osećaju i na Balkanu. Srbija nije članica EU i nije obavezna da preuzme sankcioni režim, ali kao zemlja na evropskoj perspektivi prati svaki pomak koji utiče na snabdevanje i na odnose sa Briselom.
Geopolitička realnost je da se borba oko ruskih prihoda sve više vodi kroz tehničke mehanizme, pragove cena, liste plovila i bankarske zabrane, a ne kroz velike izjave. Osamnaesti paket pokazuje da Brisel pomera fokus sa simbolike na infrastrukturu finansiranja rata, od tankera do banaka. Pitanje koje ostaje otvoreno dok samit traje jeste hoće li svih sedam partnera u Evijanu stati iza praga od 45 dolara, ili će se mera razvodniti do nivoa na kojem Moskva nastavlja da puni budžet bez većih smetnji. Mislite li da bi snižavanje limita zaista pogodilo ruski budžet, ili je reč o potezu koji više govori o jedinstvu Zapada nego o stvarnom pritisku?
