Vašington produžio waiver za rusku naftu, EU sa rezervom: cena pala na 73 dolara
Trampova administracija produžila je generalnu dozvolu koja dozvoljava ranjivim zemljama da kupuju rusku naftu uprkos sankcijama, sa trajanjem od dodatnih 30 dana, dok evropske kancelarije izražavaju zabrinutost da olakšice slabe pritisak Moskve i nepotrebno olakšavaju ruski ratni budžet.
Trampova administracija produžila je u utorak generalnu dozvolu koja omogućava ranjivim zemljama da nastave uvoz ruske nafte uprkos sankcijskom režimu Vašingtona, sa trajanjem od dodatnih 30 dana i sa formulacijom da je cilj „smanjenje energetskog pritiska na zemlje koje nemaju alternativne dobavljače“. Odluka, koja je zvanično objavljena kroz saopštenje Kancelarije za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD, nastavlja liniju olakšica koja je započeta u martu kao posledica rata između SAD-Izraela i Irana koji je tokom proleća izazvao oštar skok cena nafte na svetskim tržištima.
Za Srbiju, koja Naftnu industriju Srbije drži pod ruskim većinskim vlasništvom i koja preko Pančeva i Novog Sada operiše dvema rafinerijama čije snabdevanje sirovinom delom dolazi iz ruskih izvora, svaka faza američke politike prema ruskoj nafti ima direktne posledice. Sa produženjem waivera, Beograd zadržava prostor za nastavak osiguranja tehničkih i bankarskih operacija sa ruskim partnerima bez rizika sekundarnih sankcija, što je tema koju je premijerka Ana Brnabić obrazlagala u dva navrata na sastancima sa državnim sekretarom Markom Rubijem. Trgovinski bilans Srbije sa Rusijom u 2025. godini iznosio je 2,8 milijardi dolara, sa značajnim udelom energetskih proizvoda.
Generalna dozvola za rusku naftu je u martu zamenila ranija ograničenja, sa praktičnim ukidanjem mehanizma cene cap koji su SAD, EU i G7 zemlje uvele krajem 2022. godine. Po sažetku britanskog Ministarstva za poslove i trgovinu, ukidanjem cap mehanizma izgubljen je jedan od najefektivnijih instrumenata za istovremeno suzbijanje ruskih budžetskih prihoda i kontrolu globalnih cena nafte. Trampova administracija branila je odluku formulacijom da „strogo sankcioniranje ruske nafte ne sme biti vođeno na štetu američkih i evropskih potrošača koji su već pogođeni inflacijom“.
Brisel sa razlogom za zabrinutost
Brisel je preko komesarke za energetiku Dan Jorgensen izrazio zabrinutost da Trampovo produženje waivera „šalje pogrešan signal Moskvi u trenutku kada je Kremlj eskalirao napade na civilnu infrastrukturu Ukrajine“, sa pozivom na obnovu zajedničkog koordinisanja sankcionog režima. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas, koja je u sredu otvorila Gimnih sastanak ministara spoljnih poslova u Limasolu, naglasila je da „evropska strana neće ublažiti svoj sankcioni režim na rusku naftu bez konkretne strateške analize“, čime je signalizirala razilaženje između Brisela i Vašingtona po ovom pitanju.
Sam Greene, profesor ruske politike na Kings koledžu u Londonu i nerezidentni viši saradnik programa Demokratska otpornost pri Centru za analizu evropskih politika (CEPA), u kratkoj analizi za Le Monde ocenio je da je „Trampova administracija u poslednjih sedam meseci sistematski demontirala arhitekturu zapadnih sankcija prema Rusiji, sa konkretnim posledicama za ruski budžetski prihod koji je u prvom kvartalu 2026. godine porastao za 11 odsto u odnosu na isti period prethodne godine“. Po Greeneovoj proceni, ako se trend nastavi, Moskva može sredinom godine dostići budžetski balans koji bi omogućio finansiranje rata na trogodišnjem horizontu bez prethodnog konsolidovanja domaće potrošnje.
Cena nafte pala na 73 dolara posle iranskih signala
Brent je u utorak pao za 3,4 odsto na 73 dolara po barelu, posle Trampove izjave o blizini memoranduma o razumevanju sa Iranom i otvaranju Hormuškog moreuza. Ovo je najniži nivo Brenta u poslednje dve nedelje, što je pad koji direktno pomaže evropskim ekonomijama suočenim sa visokim cenama energije tokom letnje sezone. Po Bloombergovim podacima, ruski izvoz nafte tokom maja iznosio je približno 4,8 miliona barela dnevno, sa vrednošću od približno 250 milijardi dolara na godišnjem nivou, što je nivo koji omogućava Kremlju da finansira ratne operacije bez fundamentalnih promena ekonomske strukture.
Berlin pod kancelarom Friedrichom Mercom signalizirao je rezervu, sa formulacijom da je „očekivanje EU bilo da Vašington nastavi koordinaciju sankcionog režima“, ali bez direktne kritike Trampove odluke. Pariz, koji je u februaru sa Briselom potvrdio nastavak sankcija u svom punom obimu, signalizirao je da bi mogao u sledećoj fazi razmotriti dodatne mere protiv ruskih bankarskih partnera u trećim zemljama. Tokio i Seul, kao tradicionalni regionalni saveznici SAD, sleede Vašingtonsku politiku bez većih kritika, ali sa diskretnim pripremama za alternativne energetske izvore u srednjem roku.
Sledeći konkretni datum jeste 24. jun
Sledeći konkretni datum jeste istek tekućeg waivera 24. juna, kada će se postaviti pitanje novog produženja ili definitivnog ukidanja olakšica. Po proceni vašingtonskih analitičkih firmi, postoji 65 odsto verovatnoće da će Tramp produžiti waiver za naredna 90 dana, sa formulacijom o nastavku „energetske podrške ranjivim partnerima“. Beograd će preko delegacije Ministarstva spoljnih poslova u Briselu pratiti reakciju EU u nedeljama koje slede, sa fokusom na potencijalne promene režima osiguranja koje bi mogle uticati na rad NIS-a.
Šta mislite, da li je Trampovo produženje waivera korisno za stabilizaciju globalne cene nafte, ili je strateška greška koja olakšava finansiranje ruske ratne kampanje?
