G7 u Evijanu zatvorio samit: jača pritisak na Rusiju
Lideri G7 usvojili izjavu o geopolitičkim pitanjima, potvrdili podršku Ukrajini i pozdravili najavljeni američko-iranski dogovor kao istorijsku priliku.
- Samit G7 u Evijanu, koji je trajao od 15. do 17. juna, zatvoren je usvajanjem zajedničkih izjava lidera.
- Usvojena je izjava o geopolitičkim pitanjima sa porukom o nepokolebljivoj podršci Ukrajini i novim obavezama za protivvazdušnu odbranu i dugodometne sposobnosti.
- Najavljeno je pojačavanje sankcija ruskom naftnom i gasnom sektoru.
- G7 je pozdravio najavljeni američko-iranski dogovor kao istorijsku priliku da se spreči iransko nuklearno naoružanje.
Za Srbiju, koja balansira između evropske perspektive i sopstvenih veza sa Moskvom, završnica samita grupe G7 u francuskom Evijanu nosi konkretnu poruku: sankcioni režim prema Rusiji ne slabi, nego se produbljuje. Sedam najrazvijenijih zapadnih ekonomija zatvorilo je 17. juna trodnevni skup usvajanjem niza zajedničkih izjava, a centralni dokument, izjava lidera o geopolitičkim pitanjima, postavlja okvir koji će Brisel u narednim nedeljama pretakati u svoje odluke, a one se po pravilu prelivaju i na region.
U tekstu izjave lideri govore o nepokolebljivoj podršci Ukrajini u odbrani slobode, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To nije nova retorika, ali su nove obaveze konkretnije od ranijih najava. G7 se obavezao na dodatne sisteme protivvazdušne odbrane, isporuku presretača, jačanje dugodometnih sposobnosti i izdavanje licenci za vojnu proizvodnju na teritoriji same Ukrajine. Poslednja stavka je diplomatski najindikativnija, jer pomera težište sa puke isporuke oružja ka izgradnji ukrajinske industrijske baze, što je obaveza sa dugim rokom.
Šta zaista znači zaoštravanje prema Moskvi?
Drugi stub završne izjave odnosi se na rusku ratnu ekonomiju. Lideri su najavili jače sankcije naftnom i gasnom sektoru, čime se nastavlja logika pritiska na izvor prihoda kojim Kremlj finansira rat. Za posmatrače u Beogradu to je tačka koju vredi pratiti pažljivo, jer svako novo zaoštravanje prema ruskom energetskom sektoru otvara pitanja o snabdevanju i cenama u širem evropskom okruženju, pa i o položaju kompanija sa ruskim vlasništvom koje posluju u Srbiji.
Domaćin samita, francuski predsednik Emanuel Makron, vodio je skup u trenutku kada Evropska unija traži način da pritisak na Rusiju uskladi sa sopstvenom energetskom stabilnošću. Makron je, podsetimo, samo nekoliko dana ranije, 11. juna, organizovao i poseban sastanak uz učešće Kine posvećen globalnim ekonomskim neravnotežama, što pokazuje da Pariz pokušava da geopolitičku tvrdoću prema Moskvi drži odvojeno od šireg razgovora o svetskoj ekonomiji.
Iranski dosije kao istorijska prilika
Najveći zaokret u odnosu na očekivanja doneo je deo izjave posvećen Bliskom istoku. G7 je pozdravio najavljeni dogovor između Sjedinjenih Država i Irana, postignut pod vođstvom američkog predsednika Donalda Trampa, i opisao ga kao istorijsku priliku da se spreči iransko nuklearno naoružanje. Time je grupa, koja inače nastupa oprezno, dala političku težinu jednom još neformalizovanom aranžmanu, signalizirajući da bi mogao postati osovina nove regionalne arhitekture.
Pored dva glavna dosijea, lideri su usvojili i posebne izjave o suzbijanju krijumčarenja migranata i o borbi protiv trgovine drogom, čime su pokazali da samit nije ostao samo na velikim geopolitičkim temama, nego je dotakao i pitanja koja Evropu pogađaju svakodnevno. Za zemlje Zapadnog Balkana, koje leže na migracionim rutama, takve formulacije nisu apstraktne.
Završnica u Evijanu potvrđuje da Zapad ulazi u leto sa dva istovremena fronta, čvršćom linijom prema Moskvi i otvaranjem prema Teheranu, dok evropska perspektiva regiona ostaje uslovljena upravo time koliko se Brisel oseti vezanim ovim zaključcima. Da li će novi krug sankcija ruskoj energetici i ovde otvoriti raspravu o ceni koju plaćaju građani?
