Brisel obara cap na rusku naftu na 44,10 dolara, sledi 19. paket sankcija
Dinamička formula iz 18. paketa sankcija prvi put je primenjena 1. februara i spustila plafon cene ruske sirove nafte na 44,10 dolara po barelu, dok evropski diplomati pripremaju novi krug mera protiv senke flote i finansijskog sektora.
Brisel je tokom maja ozvaničio prvu praktičnu primenu dinamičkog mehanizma iz osamnaestog paketa sankcija prema Rusiji, čime je plafon cene ruske sirove nafte u izvozu morem spušten na 44,10 dolara po barelu, sa ranijih 47,60 dolara, dok evropski diplomati u Komitetu stalnih predstavnika već pripremaju devetnaesti paket koji bi trebalo da pojača meru na takozvanu senku flotu i pojedine banke u trećim jurisdikcijama. Mehanizam, uveden u julu 2025, automatski rebalansira plafon tako da bude petnaest odsto ispod prosečne tržišne cene Uralsa u proteklih dvadeset dve sedmice, navela je Evropska komisija u saopštenju o sprovođenju novog ciklusa.
Za Srbiju, ovaj korak nije udaljen tehnokratski detalj. Srbija nema sopstveni naftovod do ruske naftne mreže, a Naftna industrija Srbije, u kojoj većinski paket drži ruski Gasprom njeft, već je tokom 2025. godine prilagođavala nabavne lance zbog američkih sankcija iz oktobra. Svako oštrije sužavanje finansijskog i logističkog manevra ruskim naftnim kompanijama direktno utiče na cenu sirove nafte koja se isporučuje rafineriji u Pančevu, pa preko nje i na cenu derivata na pumpama u Srbiji.
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaja Kalas izjavila je posle sednice Saveta za spoljne poslove u Briselu da je „dinamičko praćenje cene postalo deo trajnog sankcionog režima“ i da Komisija sa državama članicama radi na proširenju liste plovila koja se vode kao deo senke flote, sa kojom posluje ruski energetski izvoz. Po njenim rečima, broj plovila pod sankcijama prešao je krajem aprila brojku od 350, što odgovara podacima koje je nezavisno objavila i Komisija u redovnom mesečnom bilansu.
Šta dinamička formula znači u praksi
Pre uvođenja dinamičkog mehanizma, plafon cene od 60 dolara po barelu, dogovoren u prosincu 2022. između G7 i Australije, primenjivao se kao fiksni rezultat političkog konsenzusa. Skadenu, Skadden, Aprilović i Lehkomp, briselska advokatska kancelarija specijalizovana za sankcioni okvir, ocenjuje da je novi mehanizam „prvi put učinio sankcionu politiku predvidivom za tržište“, jer naftari, zakupci i osiguravajuće kuće mogu unapred da modeliraju očekivani plafon u sledećem kvartalu. Brisel je istovremeno zadržao mogućnost da, u slučaju oštrog skoka tržišne cene, plafon dodatno koriguje političkom odlukom.
Federica Genini, viša saradnica Instituta za međunarodne studije iz Milana (ISPI), navela je za list Korijere dela sera da je dosadašnje sprovođenje mere „prelomilo argument koji je do prošle godine bio dominantan u ruskim medijima, da je sankcioni okvir Zapada glasan, ali bez fiskalnih posledica“. Ona ocenjuje da je u kombinaciji sa sankcijama Sjedinjenih Država prema Rosneftu iz oktobra 2025, ruski naftni sektor prvi put posle 2022. izgubio strukturni izvoz, a ne samo marže.
Pet država u jezgru novog paketa
U pripremi devetnaestog paketa, prema briselskim diplomatskim izvorima koje navodi list Politiko Evropa, ključni pregovori vode se između Nemačke, Francuske, Holandije, Italije i Poljske. Berlin i Pariz zagovaraju dodatno proširenje na pojedine banke u Centralnoj Aziji i Zalivu koje su preuzele ulogu klirinških čvorova za ruske energetske transakcije. Holandija insistira na pooštravanju kontrole tranzita preko luka u Roterdamu i Antverpenu, dok Italija ostaje rezervisana zbog brige za sopstvene rafinerije.
Iz briselskog kabineta komesara za sankcije Hadje Lahbib, na pitanje o eventualnom uključenju Mađarske u glasanje, navedeno je da Komisija „očekuje konstruktivan pristup svih članica“, što je u žargonu prevedeno kao priznanje da Mađarska zadržava mogućnost veta, koju je već koristila pri ranijim paketima.
Za Beograd, najvažnije praktične implikacije devetnaestog paketa biće u oblasti finansijskog kanala. Ako Brisel proširi listu sankcionisanih banaka u trećim zemljama, isporuke nafte za Naftnu industriju Srbije zahtevaće dodatnu pravnu proveru o tome preko kog ne-sankcionisanog kanala stižu sredstva za plaćanje. Iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije do zaključenja ovog izveštaja nije bilo zvaničnog komentara.
Sledeći zvanični datum jeste sastanak Saveta za spoljne poslove EU 23. juna, kada se očekuje formalna potvrda novog paketa sankcija, posle čega sledi standardni period od deset dana za usvajanje u Komitetu stalnih predstavnika.
