Kremlj odbio susret Putina i Zelenskog na G7
Moskva je odbacila ukrajinsku ponudu za sastanak dvojice predsednika na marginama samita G7, uz poruku da za tako nešto za sada nema osnova.
- Moskva je odbila ukrajinsku ponudu za susret Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog na marginama samita G7.
- Kremlj poručuje da za sada nema osnova za sastanak dvojice predsednika.
- Savetnik Jurij Ušakov sugerisao je da ukrajinsko rukovodstvo umesto toga otputuje u Moskvu.
- Zelenski je poručio da je Rusija ponovo pokazala da nije spremna za dijalog.
Za Srbiju, koja godinama balansira između evropske perspektive i istorijskih veza sa Moskvom, svaki signal o tome da li je moguć direktan razgovor Kijeva i Kremlja ima konkretnu težinu. Od ishoda tog dijaloga zavisi i sankcioni režim koji oblikuje cene energenata na Balkanu, kao i prostor koji Beograd ima da vodi svoju spoljnu politiku. Zato je odbijanje koje je ovih dana stiglo iz Moskve više od proceduralne note.
Volodimir Zelenski potvrdio je da je ruskoj strani poslao ponudu za susret sa Vladimirom Putinom tokom samita G7, uz ideju da se sastanak održi na neutralnom tlu i u prisustvu zapadnih lidera. Odgovor iz Kremlja bio je odrečan. Portparol Dmitrij Peskov ocenio je da za sada nema osnova za sastanak dvojice predsednika i da je takav korak moguć tek kada pregovarači obe strane urade svoj deo posla. Time je Moskva susret na vrhu uslovila ishodom razgovora nižeg ranga, a ne obrnuto.
Zašto Moskva odbija susret na neutralnom tlu?
Logika koju Kremlj nudi je jasna i namerno postavljena tako da Kijevu ostavi malo manevarskog prostora. Umesto samita na marginama G7, savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov sugerisao je da ukrajinsko rukovodstvo otputuje u Moskvu. Taj predlog nije diplomatska ljubaznost, već poruka o odnosu snaga kako ga Moskva vidi. Sastanak u ruskoj prestonici, uz domaćina koji bira format i agendu, simbolički je nešto sasvim drugo od susreta uz Trampa i Makrona na neutralnom terenu.
Zelenski je odgovorio da je Rusija ponovo pokazala da nije spremna za dijalog. Njegova računica bila je suprotna ruskoj: ponudom susreta na samitu vodećih zapadnih ekonomija pokušao je da iznudi razgovor pod uslovima koji bi Kijevu dali ravnopravan status i međunarodne svedoke. Odbijanjem te ponude Moskva je poslala signal da pregovore vidi kao instrument, a ne kao cilj, i da nije spremna da pristane na format u kome bi zapadni lideri imali ulogu garanata.
Šta odbijanje znači za evropsku stranu?
Vašington i evropski partneri podržali su ideju susreta, računajući da bi i sam čin sastanka bio korak ka deeskalaciji. Odbijanje koje je stiglo iz Moskve vraća ih na poznatu tačku: diplomatski kanal postoji formalno, ali se otvara samo pod uslovima koje postavlja jedna strana. Za evropske kancelarije to znači da prostor za posredovanje ostaje uzak i da se inicijativa, barem za sada, ne pretvara u pregovarački proces.
Posledice te blokade nisu apstraktne. Dok god nema direktnog razgovora dvojice predsednika, sankcioni režim se ne menja, energetska neizvesnost u regionu se produbljuje, a države poput Srbije ostaju u poziciji u kojoj svaki potez moraju da mere kroz dve optike istovremeno. Multilateralizam koji bi trebalo da olakša takve razgovore ovde se sudara sa logikom moći u kojoj jedna strana bira mesto, vreme i uslove. Naredni samiti i sastanci pregovarača nižeg ranga pokazaće da li je odbijanje samo trenutna taktika ili dublja procena da pregovori još nisu u interesu Moskve.
Da li mislite da je susret dvojice predsednika uopšte moguć dok se ne promeni odnos snaga na terenu?
