Osma noć udara SAD na Iran, poginula dva vojnika u Jordanu

Za Srbiju, čija se energetska stabilnost i cene goriva vezuju za mir na Bliskom istoku i za slobodnu plovidbu Ormuskim moreuzom, prelazak rata SAD i Irana u fazu prvih američkih vojnih gubitaka na tlu nije udaljena vest, već faktor koji već sutra može da se očita na pumpama i u budžetskim projekcijama. Sjedinjene Države izvele su tokom noći osmi uzastopni talas udara na iranske ciljeve, a težište je ovoga puta pomereno na objekte Islamske revolucionarne garde, jezgra iranske vojne i bezbednosne strukture.

Neposredan povod za poslednji talas bio je iranski raketni napad na američku bazu na teritoriji Jordana. U tom napadu poginula su dva američka vojnika, dok se treći i dalje vodi kao nestao. Reč je o prvim potvrđenim američkim gubicima na kopnu otkako je razmena udara počela, i upravo taj podatak podiže ulog čitavog sukoba, jer domaći gubici u Vašingtonu menjaju političku računicu i sužavaju prostor za deeskalaciju.

Teheran poručuje da je vreme pregovora prošlo

Iz Teherana su stigle poruke koje isključuju brzo smirivanje. Vrhovni vođa zapretio je nezaboravnim lekcijama ako se napadi nastave, dok je jedan iranski zvaničnik izjavio da je politika pregovaranja tokom rata završena. Time se zatvara diplomatski kanal koji je do juče postojao makar kao mogućnost, a retorika se pomera ka jeziku odmazde.

Revolucionarna garda otvorila je i pomorski front pritiska. Iz te strukture tvrde da su brodovi koji su pokušali da prođu kroz Ormuz nebezbednim rutama doživeli nezgode pošto su ignorisali iranska upozorenja. Formulacija je pažljivo odabrana, jer ne priznaje direktan napad, ali šalje jasnu poruku brodarskim kompanijama i osiguravačima da je najuži i najprometniji naftni prolaz na svetu postao zona rizika. Svako trajnije ometanje saobraćaja kroz Ormuz odražava se na cenu nafte, a preko nje i na uvozno zavisne ekonomije poput srpske.

Sukob se istovremeno širi i van iranskih granica. Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se u Bahreinu, gde je smeštena Peta flota američke mornarice, a iranski dronovi pogodili su kurdski region na severu Iraka u blizini Erbila, gde je ranjeno osam ljudi. Reč je o obrascu u kome Teheran odgovara ne samo na američke mete, već i na regionalne aktere koje smatra delom protivničke infrastrukture.

Šta eskalacija znači za region i za Srbiju?

Napetost se prelila i na Jordan, ključnog američkog partnera u regionu. Ambasada SAD upozorila je na konkretnu i verodostojnu pretnju aerodromu u Akabi, turističkom i logističkom čvorištu na obali Crvenog mora. Zvanični Aman je, međutim, demantovao da je izdata naredba o evakuaciji, pokušavajući da izbegne paniku i poruku da se rat prenosi na njegovu teritoriju, iako se američka baza na jordanskom tlu već našla na meti.

Za srpsku spoljnu politiku, koja neguje odnose i sa Vašingtonom i sa nizom bliskoistočnih partnera, produženje sukoba znači sve teže balansiranje i pritisak da se zauzme jasnija pozicija. Za građane je opipljiviji drugi sloj: rat na Bliskom istoku istorijski gura cene energenata naviše, a ranjivost Ormuza i mogući poremećaj u snabdevanju naftom stižu do domaćeg tržišta bez obzira na geografsku udaljenost.

Sa svakom novom noći udara i svakim novim gubitkom, prostor za povratak za pregovarački sto se sužava. A vas pitamo: da li ulazak rata SAD i Irana u fazu direktnih vojnih gubitaka može još da se zaustavi diplomatijom, ili je region ušao u sukob koji će se meriti mesecima?